LjUBOTEN 100%

ljuboten_thumb2.jpg   Da li volite Šarplanince? Velike rundave, glavate kucove. Izuzetno jake i dobre, a samim tim i opasne čuvare. U gradskim uslovima najčešće su maze totalne, ali ipak ulivaju poštovanje. E pa, samo ime ka?e da potiču sa Šar planine. A priroda je čudo, zasigurno im nije podarila takvo moćno krzno zbog tople klime. Mora biti da je tamo hladno, odakle dolaze, a to koliko je hladno je bio red da i mi malo do?ivimo. Idemo na Šar planinu, Šaru... 
 
 

 


  U Beogradu globalno otopljavanje sa svim svojim simptomima, u vidu plus osamnaest pocetkom februara, snega nema, što je valjda i logično, ajdemo mi lepo u planine. ljuboten_thumb.jpgNaravno dve de?urne blese, neformalne, nevladine, neregistrovane grupacije koja sebe naziva Beogradac, Darko i ja krećemo u pd Pobeda organizaciji na jedan od vrhova gore pomenutog planinskog masiva, na Ljuboten, visok nekih 2498 (gps merenja 2905m). Posle Kavkaza ovo nam je prvi izlazak na 2,5km (ako malo (više) skočimo doduše). Naravno nije sve u visini, i često se ozbiljnije naljuti ovakva planina i više se smrznete da ne ka?em naj....(beeep cenzurisano), nego na nekim “ekspedicijama”.

 

  Zima, pa slave, pa bo?ići, pa nove godine, poneki i rođendan, i njihove posledice u vidu viška te?ine i manjka kondicije su itekako izra?eni, pa nam baš i nije svejedno. A posebno kada smo videli neke baš face našeg planinarskog i alpinističkog sveta, pa sve sa cepinima i derezama, velikim rančevima... Huh, a ja u letnjim planinarskim cipelama, sa srednjim rancem. Prethodno veče smo saznali da sneg počinje tek kod doma, to mi nekako već zvuči dovoljno. Bitno mi je samo da pobegnem iz ove učmale i bezvezne pre svega nezdravo nervozne gradske atmosfere, po prvi put u ?ivotu mi nije bitno da li ću se popeti na vrh. I Darko je puno radio, definitivno obojici treba odmora malo. Primetio sam da je dosta programera, mo?da čak više programerki bili u ovoj turi. Izgleda da ljudima koji svoj radni dan provode gledajući u monitor priroda izuzetno koristi i znači.

 

02_ljuboten.jpg
 

  E pa fino, dosta uvoda, idemo na razradu. Pakuj stvari što skromnije, treba to i da nose nogice koje u formi nisu, pored salca koje je u ?ivotnoj formi. Ne očekujem neki kijamet definitivno, više se brinem za blato i neki bljuzgavi vla?ni sneg. Okupljamo se na staroj lokaciji. Ko je bio taj Skerlić? Sve je totalna klasika, čak i Oljin klasični monolog u višečasnovnom trajanju, Milanovi lupetarijusi.... itd... pauza na Oemveu, Predejane, totalno neromantično svratište svih koji idu put juga... Ipak oseća se neka pozitivna energija, a kad to tako krene, prepreke ne postoje, a nije ih ni bilo, e onda fino, idemo dalje... Samo prolazimo kroz Skopje, imam tu jako dobre prijatelje, rado bih se video sa njima, ali eto, kao što rekoh samo prolazimo, u Tetovu(po imenu bi se reklo glavnom proizvođaču, ili bar gradu odakle je konstruktor poznatog modela pasulja zvanog “Tetovac”) nas čekaju prijatelji planinari  sa Kavkaza Bilja i Miki. Mislim, sve vreme smo mi nekako prikupljali planinare, tako to ide, Smederevo...Velika Plana...Vranje... ali ovo dvoje su bili posebni gosti nama, a i mi njima... da sad ne objašnjavam. Elbrus je očito vrlo spojio nacije, rekao bih, čak ukinuo i nacije i granice i napravio novi narod čiji predstavnik se zove Planinar, dobro de, ima i Planinarka... jeste...

 

  Sve smo prikupili šta smo imali da prikupimo, napravili i jutarnje snabdevanje u tetovskom Vero-u, malo iznenađeni količinom uvoznih a nama domaćih artikala. Skoro kao da smo kod kuće. Al zato kolači, huh, mljac, ma ne dolazi u obzir, cenzura na slatko, ništa kolači, vreme je za aktivnosti, pravac Staro Selo.

 

01_staroselo.jpg

   To je naziv, inače i nije toliko staro, ili ima starog ali ima i novog. Lokalno igralište, voljeni i dragi autobus sa dosta prostora za noge nas ostavlja, a mi lepo prepakovani krećemo put planinarskog doma Ljuboten. Poglad na vrhove pod snegom me ne čini radosnim, baš sam olako shvatio ovu turu. Priča se da se prošli put išlo sa derezama. Ma dobro, ako moraju dereze, ne moram na vrh, taman ću se lepo ko čovek naspavati. Trebao mi je san. Ma planina je ko stvorena za spavanjac, od kad maštam o tome. Put do doma je markiran, nije bas da su se polomili od markiranja, al skoro je pa dovoljno. Pogotovo kad Miki vodi, i vraća nas kad zabrbljavljeni omanemo skretanje. Ali ko se oko toga uzbuđuje. Polako suvi makadam postaje mokri makadam, listopadno drveće smenjuje zimzeleno, a nekako sa njim i taj mokroblatnjavi makadam postaje sne?nobljuzgavi, a potom i samo vla?nosne?ni. Ili bas onakava kakav moje napaćene letnje cipe ne vole. Ma tu je dom blizu, greju, ima manjka mesta i ako ne budu grejali pa ce biti toplo, osušiće se. Tako nekako sa pojavom hladnoće  se ukazuje i kameni objekat, naše odredište.

 

  Dobrodošlica se podrazumevala, i kreće ono što se stručno zove “Dru?enje sa domaćinima”. Ono što u suštini većina ozbiljnih planinara i ne praktikuje, ali ajd sad, planinarenje je i dru?enje, pa ajd da ne budemo neka zakerala, daj šta daš, pa makar to bilo fino domaće Makedonsko vino, Skopsko pivo (pijmo domaće).... A gde je dobro vino tu se i zapeva, pa naravno prave stare Makedonske pesme, pa znaju ljudi i da pevaju, pa prosto milina, voleo ti to, ili ne voleo.

05_ljuboten_sneska.jpg

 

  Naravno gde ima i snega ima i zimskih radosti, znači pravac livada pored doma, pa grudvanjac, malo i poziranja, fotografisanja naravno, taj deo planinarima očito dobro ide... pih, kakvi pozeri... a dve veeeelike grudve su takodje napravljene, pa stavljene na panj, pa jedna na drugu, pa onda i treća, i eto ga sneško belić.

 

06_ljuboten_sneska2.jpg

  Al ne lezi vra?e, nekima to nije dovoljno, nije ni originalno, pa sneška je svako napravio poprilično puta u ?ivotu. Šta se u glavama tih ljudi događa, ko će ga znati. Ima ljudi koji su dvojne ličnosti, tako ka?u, a u ovom ovde slučaju ta druga ličnost ima nešto vajarsko u sebi. Eh, kako su te vešte vajarske ruke oblikovale sneška, sa toliko truda, ljubavi, umeća, originalnosti... A i ko zna čega sve još, tek polako je nastajala pred našim očima, niko drugi do Sneška Belić, iliti Sne?ana.

 snezana

Glavni krivci Darko i Jelena, koji su eto upravo otkrili i svoje tajne sklonosti :-) Potvrda uspeha je usledila i od ostatka planinarske grupacije, od silnog poziranja, Sneška zamalo da se istopi. Uveče je dobila i garderobu za izlazak i jos jednu foto sesiju.07_ljuboten_sneska4.jpg

  Uveče smo mi dobili i još tog finog domaćeg vina, sedelo se do neko doba, dokle se dalo sedeti ako krećete na uspon u 7. A kakav je to uspon i u?ivanje, ako idete mamurni, pa tako ajmo mi lepo na lalanjac. U domu za 35 nas 51, pa jos i domaćini, a biće guranja, znali smo to, nije nam smetalo, ma jedna noć je, planina je to, spava se tu lepo. Spojeni kreveti, ćebenca na lokacijama da ne ?ulja, par na dušecima na naduvavanje, i to je bilo to.

 

  A u toku noći orkestar, malo soprana, više tenora, sve lepo uklopljeno, uštimovano, mo?da čak i uspavljivalo... mo?da.... kako god, ujutro mi je delovalo lepše nego izlazak na tu zimoću. Sneg, magla koja se zavlači u kosti, vetar... Eh kako topla vrećica prija. Al ajd sad, svi ustaju, pa ajd, ustajem i ja. Šta su oni bolji od mene, ako njima ne smeta ne smeta ni meni. Deluju samouvereno, kao da znaju šta rade, eh taj uticaj sredine. Ma ja bi još na spavanjac, a ljudi šta Vam je, ma nećete valjda. Ne daju se pokolebati, trupkaju teske zimske cipele po drvenom podu, po drvenom stepeništu.... Ma natrontaću se, pa nek ide ?ivot, uf, ne preteruj, ajde lepo taj polar u ranac, nek ti se nadje, a i da ne nosis samo vodu i malo keksa unutra. Pametna odluka, dosta je jak uspon, sopstveno furunče se vrlo brzo razgori, i sve je fino.

  Pre 7 svi na okupu, i svi napolju, ma ljudi vidite li vi ovaj kijamet. Tjah, ništa oni ne vide. Aj dobro, praviću se i ja onda blesav, ne vidim ni ja. Krećemo lagano, kolona ko ona partizanska sa neke fotografije iz čitanke, sećate se? Kompaktna, na momente se napravi malo rastojanja u nekom delu, pa se malo uspori, ma i to smo uve?bali, sve funkcionise, ko što i ovaj kijamet oko nas funkcioniše.

 08_ljuboten_kolona.jpg

  Čujem iza sebe, kako još malo i eto ga pakao Ljubotena ispred nas. Hm, dobro de, u paklu je toplo, ok, ogrejaćemo se. U stvari kapiram šta je mislio, izlazimo na greben, jako duva, biće hladno. Mada, ne znam, nekako mi ne deluje da se bilo šta na ovom usponu mo?e nazvati takvom reči. Dok smo hodali, da je duvalo, duvalo je, da je bilo nekih pahulja koje bole kada se zabodu u lice, pa bilo je, ali malo okreneš glavu, malo navučeš kapuljaču Pa krećeš se sve vreme, uspon je, srce radi, ne oseća se to tako nešto strašno.

 

20_ljuboten_kolona3.jpg

  Gledano iz fotelje, iz tople sobe, ovo vreme što je nas zakačilo je totalni haos. Ali dok smo se penjali, pogled mi je često padao na štapove po kojima je bilo nekoliko milimetara leda, na prevoje na jakni po kojima se takođe hvatao led sa strane sa koje duva. Po rukavicama sa te strane je takodje bilo leda. Gledam ranac ispred sebe, sneg odozgo, led sa strana, i to se lepo nahvatalo, a opet prolazi mi kroz glavu ona fotelja u toploj sobi, kafica, čaj sa rumom radije, i kapiram da mi je lepše, toplo mi je i ovde, čak vrlo prijatno toplo, a oko mene haos, fenomenalan osećaj. Po ovom vremenu, kući ni do prodavnice ne bih išao.

 

  

09_ljuboten.jpg

     Izašli smo i na taj famozni greben, u par navrata je trebalo dobro zabosti štapove da bi se izdr?ali udari vetra. Posle, što smo se više penjali, slabije je duvalo, ali onako logaritamski, nikako i da prestane. U tome smo i izašli na vrh, nismo se nešto polomili od slikanja, nismo nešto ni dugo ostali, al napravi se neka fotka, da se vidi kako nam je. Šar planina je jako lepa, a eto mi ništa videli nismo, bar ne sa vrha, odakle je pogled najlepši. Zasigurno treba ponoviti ovaj uspon.

 

10_ljuboten.jpg13_ljuboten.jpg

     

11_ljuboten.jpg12_ljuboten.jpg
 
 

      Silazak je bio čak i lakši nego što to obično biva, sneg prijatan, pauzice samo da se prikupimo, eh dome slatki dome, dolazimo ti mi. Zadovoljan sam ipak kako sam odabrao i isplanirao šta će mi trebati. Ni viška ni manjka, e fino. Pakovanje, eh to pakovanje, pakuj se kući, pakuj se kad izadješ iz busa, pakuj se kad ideš sa planine, pakuj se za bus, pa onda kući sve to pakuj u mašinu, suši.... eh, više se pakuje nego planinari, rekao bih.
   Fino spakovani krećemo lagano put busa, ne baš nešto u koloni i kontrolisano, ali sve lepo funkcioniše. Sneg polako menja blato, prosto mi drago što blatnjavim stare cipele koje su eto po ko zna koji put poslu?ile, a otpisao sam ih još davnih godina. Polako sa blatom dolazi i sunce, taman da napravimo lepih fotografija, u jednom trenutku se ukazuje i sam vrh, e pa fino, daj da vidimo kako izgleda, fotogeničan je, mada malo daleko.

 

14_ljuboten.jpg  Dragi, mili i voljeni autobus nas je naravno čekao. Rodno mesto pasulja tetovca smo posetili, posetili smo i Vero, pokušali da kupimo nešto od lokalnih proizvoda, slabo nam je išlo, moram priznati. Ali biće za grickanje uz put, biće i neko pivulence, sasvim dovoljno, pa planinari su jedan skroman narod.

 

  Ako ste se upitali zašto je naziv Ljuboten 100%, odgovor le?i u uspehu akcije, ali ne samo u tome što je krenulo 51 planinar i popeo se na vrh 51 planinar, nego i što je cela ta akcija nekako sto posto bila uspešna. Sve kockice su se uklopile onako kako to treba, funkcionisali smo fino, bilo je čupavo, a opet smo to prošli kao da smo ispred tv-a i samo obični posmatrači. A mo?da je to bio samo moj lični osećaj...

 

  I još da dodam, Šara ili Šar planina, kako god bilo pravilno je jedan izuzetan planinski masiv i vrlo je pogodna za neku grebensku turu, višednevnu, šatorsku. Nije za zezanje definitivno i treba je ozbiljno shvatiti, pa i kod ovakvih vikend izleta. Nama su na momente trebale dereze, a nekada su definitivno neophodne, uslov da popnete ovaj vrh....

 

  I tako globalno otopljavanje smo izgleda malo poremetili ovim izletom, doneli lepo sneg u Beograd, pa pada li pada, danima.... ali nije daleko sunce, dok završavam ovaj tekst zasijalo je, ono lepo pravo jutarnje...

  Ajdemo opet u planine, jer tamo nema zime...

 

 


 

Fotografije: Nikola Barbutov, Ninoslav Trajkovic, Darko Torgašev

  Tekst i sklepavanje ove strane: Zoran Čubrilo 

 

Loading...
Loading...