Rtanj 2008 - Bozicni uspon

Rtanj  Bo?ićni uspon na Rtanj obele?io je prisustvo preko 750 planinara svih uzrasta iz svih krajeva Srbije, a naravno brojnih gostiju iz Bugarske, Slovenije i Makedonije. Ova akcija zimskog uspona na Rtanj okupi svake godine ogroman broj planinara, tako da sam i ja odlucio po prvi put, sa njima podelim te zimske čarolije.


  PIP-PIP,PIP-PIP oglasio se sat koji se trudi da me podigne.Skačem na noge lagane.Brza jutarnja toaleta trebala bi da me dovede u red u  4:15 AM. Hmmm... Hvatam već pripremljen ranac i brdo toplih stvari na sebi ne bi li se smrzo na usponu (tako mi rekli). Br?e bolje izlećem iz kuće i brzim korakom dolazim na odredište za polazak. U kombetu me čeka ekipa iz snova. Društvo malo,ali odabrano. Uvek spremno za akcije i zabavu. Uz brzi pozdrav sa svima probijam se kroz masu, jer je njemu  ko u magacinu. I gle mesta za mene, pa još pored prozora.

Pogled

  Mmm... vadim svoje jastuče prislanjam ga na prozor ne bi li uhvatio još malo sna. Ali to je bila pusta ?elja, jer posle samo 15 min. vo?nje nisam baš bio siguran da li sam u kombiju ili kinder jajetu, da li sedim ili stojim pošto kolena i onako više ne osećam. No konačno sti?emo ispred hotela Balašević, gde nas dočekuje gomila veselih planinara .I dok polako odlepljujem svoje pospane kapke, a ujedno i jastuk koji je ostao zalepljen na staklu od zime. Brrrrr... sama pomisao na hlano. Ali neko je spomenuo da bih mogli na po jednu ljutu ili nešto toplo.

Kolona

  Toplo... čaj, kafa... MO?E!!!! Posle ispijanja kafe i izjedanja sendwicha, započelo je oficijalno otvaranje 15-tog Uspona na Rtanj. Uz kratak govor domaćina i gostiju iz Bugarske i Slovenije(koji su nešto kao rekli),krenuli smo do mesta odakle počinje uspon(naravno severniom stranom onom te?om). Lokalni vodič pod punom ratnom opremom sa sve derezama na nogama ,nestrpljivo je huktao kao parna lokomotiva, čekajući da se vagoni prikače....iiiii pokret. Svi smo đipili za njim. J edan po jedan,korak po korak pratili smo uredno onog ispred sebe. Lepo je videti dugu kolonu planinara Nije nam hladno...(zabreklih od opreme)kako srećno koračaju po prelepom sunčanom danu i snegu koji škripuće pod nogama. Beskrajna belina i zraci promrzlog sunca prelamaju se kroz kročnje i grane drveća,koje je mraz posuo sitnim belim iglicama.

  Sneg i ledeni omotač koji izgleda kao šlag na torti,lomio se pod nogama, a usput nimalo lak za hodanje. U početku staza ravna i bez prepreka, ali kako je vreme odmicalo sve strmija i te?a zbog velikog nanosa snega. Usput pored utabane staze, zastajali su umorni i pregrejani planinari. Ostali su nastavljali put ka vrhu. Na pola puta do vrha ukazao se fenomenalan pogled na Boljevac i okolinu sa grebena gde je i vidikovac. Uz kratak predah i Kitty cat napravio smo nekoliko fotografija. Preostao je najte?i deo puta ,puta koji je vodio kroz šumu.Na samom izlasku iz šume ukazao se beli Šiljak Ili ti dodje naš vrh. Uz malo veće napore domogao sam ga se. Rumen i mokar uhvatio sam zaklon od vetra koji je duvao(a on gore stalno duva). Odozgo pucao je fenomenalan pogled sa svih strana.Idealna prilika za slikanje.  

Na vrhu

  Priča o zlatu i draguljima u utrobi planine,koja je vezana za legendu o navodno dvorcu čarobnjaka koji je postojao na ovom mestu i bio visok koliko i sama planina,u kome je čuvano ogromno blago,zbog čega je i donela mnogo nevolje ovoj lepotici. Mnogi neumorni i neumoljivi tragači su  u nekoliko navrata dinamitom razrušili i kapelicu posvećenu Svetom Đorđu. U stvari gore su i ostaci crkvice-kapele,koju je pre Drugog svedskog rata podigla Greta Minh,u znak na sećanje na svoga supruga Juliusa Minha. Reč je o najstarijem sinu Jevrejina Samualla Minha, osnivača i vlasnika rudnika na Rtnju. Predanje ka?e da je crkvicu gradilo hiljadu ljudi i da je osveštena 1936. god. Ovu porodicu će meštani dugo pamtiti po dobrom, jer  su oni dosta ulagali i pomagali za ovaj kraj. Na?alost, deo porodice je stardao tokom Drugog svedskog rata, a osim sećanja na njih čuvaju se i ostaci ove razrušene crkvice.

Autor priče i fotografija na vrhu

  O planini Rtanj već decenijama se ispredaju razne priče, te u njenoj utrbi se nalazi heliodrom na kojem sleću vanzemaljci sa svojim čudnim letelicama, te iznad vrha od 1560 m,nadleću svetleće kugle, u bunarima su viđene pastrmke i još mnogo toga.No posle ovakve priče iz istorije, uz kratak predah i suvu majcu kao stampedo spustio sam se sa Jokom du? ju?ne strane sa koje i nije bilo toliko snega. Posle brzog spusta završili smo u selu Rtanj i br?e bolje sjatili se u restoran. Tu nas je čekao specijalitet tzv pasulj. Moram priznati veoma ukusam ili je Joki i meni barem prijao uz duplu porciju. U iščekivanju ostalih, vreme smo iskoristili za dobijanje pečata, presvlačenju i kupovinu čuvenog Rtanjskog čaja. Naravno i konzumiranju istog.

  A ako niste znali: 

  • Rtanjski koji je kod nas u narodu poznat kao "domaći - srpski afrodizijak". Čaj izaziva lepo raspolo?enje a zahvaljući kofeinu dra?i koru velikog mozga, zbog čega osoba lakše shvata i br?e povezuje misli, čovek postaje lucidniji. Time se objašnjava i povećanje moći učenja, pamćenja i razumevanja i uposle, intelektualni rad je lakši i uspešniji.  
  • Rtanjski čaj je napravio pravu pometnju za vreme Drugog svetskog rata. Nemački vojnici su ga pili kao ludi. Oficiri su imali muku da ih obuzdaju, pa su im zabranili da tu čudnu travu beru i pripremaju kao napitak. Nije bez razloga što je i kaluđerima zabranjena upotreba rtanjskog čaja. Nije to prazna priča.  

  Po završetku akcije,večere i dodeljivanji plaketa društvima, ja sam se ponovo spojio sa svojim društvom koje se rasulo po planini. Pao je i mrak, ali za nas akcija još uvek nije završena. RTANJMi smo se spakovali i krenuli putem Gamzigrada. Rešili smo malo da se opustimo i relaksiramo posle napornog i prohladnog dana.U Gamzigradu čekala nas je termalna voda od celih 40C. To je bila prava uzivancija. Sat vremena smo se čvarili u takvoj vodi. Prsti i ko?a su nam bili sme?urani ali napolje nismo nameravali,sve dok nisu dosle tete u belom da nas izvedu. Tu se završava naša fantazija. Ovog puta zaista krećemo kući.

  Ulaskom u već pomenuti kombi znam da horor opet počinje (ponovno trnjenje). Ali od celodnevne akcije, čaja i banje sve prolazi.  


Priča i fotografije: Boban Popovski

 

 

Loading...
Loading...