VIKEND NA LADJI
Što se mene tiče plovidba do Beograda je bila čisto rutinska, uz obavezni blam sa zaboravljanjem vađenja sidra, pa smo sve mostove tako prošli, a da ništa nismo zakačili. Ovo parče plovidbe smo razvukli na dva dana sa noćenjem na jednoj od Belegiških ada, brčkanjem opet na Batajskoj adi, ali i izležavanjem višečasovnim, spremanjem klope i sl… Beogradac je bezbedno usidren u Marini lepi Mika bio tek u večernjim časovima... Dorian Gray je već uveliko bio na svom vezu u Čukaričkom rukavcu, bogatiji za jednu izuzetnu plovidbu... Novi Mop se na ladji snalazi kao slonče, ali to ja već neću opisivati. Prepuštam to onima koji to bolje umeju i manje smaraju :-)
BITI MALI OD PALUBE NIJE LAKO –Tekst: Violeta Bojović
Da znate samo kako su lepe u ovo doba godine… čortanovacka ada, belegiška ada, batajnička ada… te noći su mi se pomenute vrtele u krug kao kakav cirkuski ringišpil, san je počeo da se obistinjuje vrlo brzo, kada mi je ljubazni kapetan ladje ponudio počasno mesto, a koje se svakako nije moglo odbiti, bejah promovisana u pravog pravcatog ‘malog od palube’.
Prvo veče je bilo mirno, toplo i opušteno uz dobrodošlica sa broda u obliku hladanog nessa i ukusne domaće krempite, proizvedene u lokalnoj kujni našeg prijatelja. Uz spontano ćaskanje, srkutanje kafice i sokića ujedno smo oblizivali i umrljane prstiće od preostalog prah-šećera , da bi ih potom perkali u reci, koje je bilo svuda oko nas… pa šta čovek više da poželi. Dok su se sati povećavali, a krempite smanjivale, novosadska marina je spavala, budeći se povremeno uplašena bukom talasa, prateći drhtavim pokretima zvuke motora koji je nestajao negde u tmini.
E, to baš lepo beše, n’o sad dolazi jutro, dakle, moralo se naučiti… k’o prvo, kretanje po brodu, …a to je u početku izgledalo ‘vako … pređi levo… pređi desno , …pazi prevrnućemo se … ne ostavlja te čaše i tanjire na stolu kad nailaze talasi… otvori tendu, zatvori tendu, nemoj da iščupaš drikere i još mnogo toga , inače odavno nam poznate kao naučno priznate metode obuke najveštijih reko-plovaca.
Veci deo plovidbe uživala sam sedeći na pramcu broda lenjo, poluotvorenih očiju, zrikala u krajolike koji lagano promiču, uz blagi povetarc koji miluje kožu i opušta zategnute strune, grickajući najukusnije rukom gajene jabuke…ma Garfild mi nije bio ravan.
Ako već nisam uspela da svojim smotanlucima upadnem u vodu, pošlo mi je za rukom da to uradim, lično sa gdinom kapetanom. Pih!, valjda ću sledeći put naučiti bolje lekciju, znači zapamti jednom za svagda, ne neginji se ne stranu broda kada je neko na njoj nagnut preko ivice. Eh da sam to tada znala , siroti kapetan ne bi završio u vodi, mokar ko miš, a pomalko i ljut, stvarno ne znam zašto, pa ja sam samo htela da znatiželjno zavirim preko njegovog ramena. Ma sreća pa zna da pliva. Po mraku.
Trebalo se navići i na malu kabinu nizak svod i bućkanje vode tokom cele noci, paziti da naglo ne ustaneš i klepiš glavom o ‘nešto’... a tu je bilo svega, frižiderčić ti je tik uz noge, polica sa koječim odma iznad glave ili tako već nekako, možda je obrnuto, al dodje mu na isto. Pa ako prigusti noću, odmah se setiš prepreka koje te čekaju, malih vrata koja bi trebalo pažljivo naciljati, pa tende sa kojom se trebalo porvati, i po mogućstvu ne porušiti ništa od posuđa uzput... onda shvatiš da je ipak bolje da ne mrdaš nikuda… okreneš se na bok i slatko usniš sve do jutra. A ujutro, neki novi posetioci, komada …mnogo, … na našoj plaži je iznenada osvanulu krdo ili ti krdetina, pravih pravcatih krava, bikova, konja, teladi a i nezaobilaznih pratećih crnih, čupavih, lajavih vrtirepa, ili ti selžduka.
Poneki hrabriji nevešto su pokušavali da preskoče zategnuto uže, zapinjući kopitama, razapeto između tačke A i B. Brod i sidro. Ta čudna prepreka, koja se niodkuda odjednom obrenula na njihovom putu, ometala ih je u ustaljenoj svako-jutarnjoj maršuti. Piljili su uplašeno u nas koliko i mi u njih, svako sa svoje strane mozgajući šta mu je sad činiti. Nekako smo se već sporazumeli, spustili uže i oni su lagano odgegali niz plažu. Ja sam za svaki slučaj ipak ostala na brodu i sa sigurne udaljenosti, tačnije kraja broda, posmatrala ceo događaj. Kad je već bilo sasvim sigurno da su svi daleko odmakli, bacišmo pogled levo, desno, podigošmo sidro i brže bolje odmaglišmo.
Dakle, ako vas nekada neki kapetan lađe pozove na plavidbu, ne propuštajte priliku… ipak, pročitajte prvo priručnik o snalaženju na brodu… i naravno uživajte… bar onoliko koliko sam ja!