PLOVIDBA PANONSKIM MOREM

  Plovidba najlepšim parčetom panonskog mora. Beogradac i Dorian Gray, dve male lađe Vam pokazuju između ostalog i jedan pomalo zaboravljeni svet, možda čak parče raja... Raj se zove Šebeš Fok, to je napisao nekada novinar Ilustrovane Politike. A mi dodajemo da je pored plovidbe Đerdapom ovo zasigurno jedna od najlepših nautičkih tura koja se našim vodotokovima može napraviti. Kanali oko Sombora su zasigurno najuređeniji i najlepši kanali hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Kada se tu još i smućka Tisa do Bečeja i Dunav od Bogojeva užitak je zasigurno vredan pažnje. Ovo je plovidba gde se osam puta prolaziti kroz brodske prevodnice, dva puta kroz pontonski most, plovi brzinom od 8-12km na sat, ali se zasigurno uživa u svakom deliću vremena koje se izdvoji za ovaj događaj.

Plovili:
Lađa "Dorian Gray"
Ladja "Beogradac"

20.08.2008. DAN PRVI – sreda
Plovidba Beograd – Slankamen (ušće Tise u Dunav)

  Obično sam kasnio na regate, nekada manje, nekada više, rekordno je bilo da sam krenuo dva dana kasnije, plovio bez prekida 15 sati i stigao regatu. A sada su svi rekordi probijeni. Plan je bio krenuti u subotu, a isplovili smo tek u sredu. Četri puna dana kašnjenja. Doduše ovo je važilo za nas, drugi član ove mikroregate minijahta “Dorian Gray” je isplovila u ponedeljak i nervozno čekala sa svojim vlasnikom negde oko Beljarice gornje. Šta su radili dok su nas čekali pojma nemam, rekli su da će pecati, ali da su nešto upecali, e pa i nisu.

  Izuzetno je rano, čak previše. Darko dolazi po mene oko 5 ujutro, huh, i sad se pitam da li je on nekada normalan? U marini smo pre 6 i isplovljavamo. Nemamo kormilo, majstor koji radi sajle za kormila na odmoru, pa umesto ležernog kapetanisanja sleduje mrdanje motora levo desno, kao da smo lokalni ribari, a ne nautičari. Na sve se živ čovek navikne, pa ćemo i mi, posebno ako isplovljavanje zalijemo domaćom rakijom sa brusnicom. Niste čuli za rakiju sa brusnicom? Pa dobro, kad nas vidite na vodi, zaletite se u levi bok, bacite uže i zaskočite donji deo kuhinje. Led je u frižideru u kabini sa desne strane, preporučujemo sa ledom... A prijala je to jutro, a kažu i valja zaliti početak. Darko je vredan, plovi samo do Zemuna, pa ide u firmu da radi. Pristajemo na novosagrađeni zemunski dok, ili kako se to zove, uglavnom novouređeni deo obale Dunava. Rastajemo se, sada mi nema izvlačenja i ribarsko mrdanje motora levo desno mi sleduje do pristajanja uz bok Dorian Gray-a. Darko sa obale prati kako brodica seče dunavske vode. S obzirom koliko je ostao na pontonu, gotovo sam siguran da je prizor bio lep. Tri meseca rada na plovilu, ko zna koliko živaca izgubljenih, litre i litre prolivenog znoja, zasigurno su razlog da se teško može odvojiti pogled i zavući se u četri zida i raditi.

Darko kormilari...
  Jutro prelepo, reka nikad lepša, ma nekako sve mi lepo. Prošlo je dosta vremena verovatno sam se uželeo. Da li smo možda nepravedno zapostavili ovu ladjicu, Ne znam, nekako mi drago da ponovo uživam na reci. U tim nekim takvim i kojekakvim razmišljanjima prilazim donjoj Beljarici, treba da zovem Bobana, al odlučujem da ga iznenadim, kucam samo sms i to onako čisto ga pitam gde je, nervozno čekam odgovor, ako nije budan neće čuti sms, propašće mi iznenadjenje. Odgovara, a ja ponovo začikavam, gledam kroz dvogled i otprilike vidim gde se nalazi, usporavam, da ne stignem prebrzo, vidim po porukama da gubi živce i da je sada siguran da on naše plovidbe nema ništa. E pa dobro, to sam i hteo, šaljem mu poslednji sms, da je vreme da podigne tendu...

  Huh zbunjene face, kako nije povezao zvuk motora sa sms-ima pojma nemam, izviruje poprilično pospanootečena faca, pogled mi govori da je iznenađenje potpuno, Malo čudno reaguje, još ne veruje da sam tu, verovatno je sve nade izgubio. A eto, vezujemo ladje, i spremamo se za zajedničku plovidbu. Planiramo da koliko god je to moguće čamci budu vezani, tako da se upravlja samo sa jednog mesta, a da rade oba motora. Dogovor je da ne žurimo i da plovimo što ekonomičnije, a s obzirom da možemo da se menjamo za kormilom, možemo da plovimo po ceo dan, ako treba. Neka ekonomična brzina je bila samo 6km na sat. Malo sam bio razočaran tim podatkom, ali tri puta veća potrošnja je rezultovala povećanjem brzine od samo 50%, tako da, šta je tu je, idemo lagano. 

Skoljke i ladje na Batajskoj adi

    Plovidbu počinjemo oko 9 sati. Prvu i jedinu pauzu smo pravili na Batajskoj adi. Ova ada koja baš i nije ada nego neka poluada je preko puta Batajnice i zavisno od vodostaja, ume da bude lepo mesto za kupanje. Sa strane Dunava je plićak, a u rukavcu je dubina i zgodno za pristajanje. Voda fenomenalna za kupanjac, samo 24 stepena, a s obzirom na spoljnih 35, itekako je prijalo. Posle jedno 2 sata pauziranja nastavljamo plovidbu. Više nismo pravili pauze. Još je uveliko bio dan kada smo se vezali za neko drvo na ušću Tise. Tačnije ne baš na ušću nego malo levo, mislim da taj deo Slankamenčani zovu žagubica. Profilisanjem toka dunava nastalo je nekoliko ostrva, rukavaca, veštačkih jezera. Pri ovom vodostaju nismo hteli da se igramo sa tim građevinama (naperima, špornama, podvodnim strukturama), tako da ih ne prelazimo, nego sigurno idemo na mesto malo niže pa desno, pa odmah pored, ma jednostavno fenomenalna lokacija za pecanje (lepo sam objasnio, jel da). Pre nekoliko godina smo tu napecali čudo ribe. Planiramo i sada. Naravno na planu i ostaje, sada je pecanje tu slično pecanju u bunaru, ribe nema, ribari vrlo vredno rade u ovom delu, tjah… Statistika: 57,3 km plovili 9:45, približno oko 6km/h


21.08.2008. DAN DRUGI - Slankamen – Novi Bečej

Obala Tise

  Pošto smo lepo okupali crviće i bar pokušali da nahranimo ribu i sa malo hleba, dodali im i neke fenomenalne primame, koju od kako koristim ništa upecao nisam, krećemo na plovidbu Tisom. Tisa je naravno sporija od Dunava, sada već tutnjimo 7km/h. Čak i to sa malo oduzetim gasom. Devet sati nam je ukupno trebalo do prevodnice na Tisi. Prevodnice su nešto što našeg domaćeg nautičara često odbija od plovidbe tim delom. Prevodnice na regatama sa gomilom čamaca unutra su najčešće noćna mora, a to je u najvećem broju slučajeva i jedino iskustvo sa prevodnicama većine domaćih nautičara. Ovaj put prevodnice su bile totalno drugi doživljaj, čak i nešto što je ulepšalo ovu plovidbu. Kada smo pristali uz betonski mol prevodnice na Tisi kod Bečeja to još nisam znao. Sa nekim strahom sam krenuo ka zgradi odakle se upravlja prolaskom. Nisam znao šta me čeka, iako sam dosta puta prolazio nikada nisam bio taj koji je trebao i papirološki deo da obavi. Ova prevodnica radi uvek i uvek ima neko dežurni, vektorkska karta koju radi Infotimova ekipa u ovom delu je jako precizna, može se i noću ploviti Tisom, prevodnica je dobro ucrtana, a sam noćni prolazak je jako lep. Mi nismo planirali noću da idemo ovuda, ali dok smo obavili papirologiju i dok smo prošli, pao je i mrak. To saznate tek kad napustite svetla ovog objekta. Velika je visinska razlika bila, a prevodničar je puštao lagano vodu, jer eto ipak su to male lađe, tako da je potrajalo.

Prolazak kroz prevodnicu na Tisi

  Noćna plovidba ka Novom Bečeju… eto tek što preživeli prevodnicu, sad treba i noćom da plovimo Tisom. Ali nismo baš neopremljeni. Baš pred ovu plovidbu se jahtica Dorian Grey (ili skraćeno Dorian kako je prevodničari mahom prekrstiše) ponovila Garminovim Gps-Sonar uređajem i Infotimovom kartom koja je eto u ovoj verziji dobila dosta toga u vezi sa našim rekama. Deluje mi da smo bili i prvi koji su plovili kanalima sa ovim proizvodom, iliti bili smo zamorčići, a da to nismo ni znali. Kako god, po napuštanju prevodnice, plovili smo samo na osnovu uređaja. Ipak, jedan je sedeo na pramcu, ali mahanje tipa daska na putu nije dalo rezultate, jer se eto kapetan zablentavio u ekran i ne skida pogled, i naravno da ne može da vidi. Rekao bih da ipak ovaj način plovidbe nije za mala plovila.

  Relativno brzo smo ugledali svetla Novog Bečeja, ali tek kad smo ih prošli nalazimo mesto za vezivanje ispod neke velike vrbe, ako nam ne padne na glavu biće lep hlad dobar deo dana. Mesto je bilo toliko mirno da je bilo dovoljno samo vezati pramčano uže, al eto da nas nešto ne iznenadi dodajemo malo i sa krme. A u Novom Bečeju se potrefili i VelikoGospojinski dani. U suštini vašar koji je još ponešto, a to nešto je i ogromna bina pored same reke gde će se šest dana smenjivati koncerti. Zdravko Čolić, Severina, Ortodoks Kelts... ... su oni o kojima se pričalo, a bilo je tu još svašta. Mene je interesovalo da plovim, Boban bi da ostane.


22.08. 2008 DAN TRECI

 Ujutro saznajemo da se nalazimo u marini Gradište. Prvo sam pomislio da je neka greška, zona sumraka možda, plovili Tisom, prenoćili i ujutro se probudili u (Velikom) Gradištu, mestu na Dunavu, malo posle Srebrnog jezera, do koga gotovo uvek prošetamo kada ostajemo više dana na dotičnom. Situacija za Moldera i Skali, ali ne, objasnili nam ljudi lepo, tako se zove taj deo obale, pa su tako nazvali i marinu, nisu pravili nikakve pontone, dokove, rivu ili šta već, najbolje je ovako uz obalu, ali su uredili poprilično neprohodan deo, napravili i objekat, sve čisto i fino, pokošena travica, originalni trskani suncobrani, cene skromne, kažu zato sto nemaju struju, ali eto sada ima struja, ali čim se se završe ove svetkovine, ukinuće im je, ipak to je prvo što će uraditi... i tako... ma vrlo brzo smo se privikli na uslove, upoznali i vodeće ljude, sprijateljili se za ženom koja održava i pazi marinu, i živi odmah pored. To se posle pokazalo kao dobar potez kada nam je zafalilo stolica i stolova za društvo koje je došlo iz civilizacije. A treba i pomenuti jednog crnog kucova, koji je svojevremeno bolestan i krpeljiv i buvast došao, dobri ljudi ga izlecili, očistili i sada je to šef čuvarske službe. Čak ni talasima ne da da prilaze marini, ljuti se skače na njih, ujeda... Ma to je jedna borba na život i smrt kojoj smo prisustvovali više puta. Kucov je i jedan izuzetan psiholog, i vrlo brzo je ukapirao da smo ok, i vec tokom dana je uredno čuvao i naša plovila. Za pregoran i savestan rad i trud je naravno bio i adekvatno nagrađivan.

Detalj marine Gradište 

    Kapetan Boban odlučuje da se bavi spoljnim poslovima, iliti napravi posetu gradu u cilju sredjivanja finansijske konstrukcije potrebne za dopunjavanje rezervi pokretačkih energenata, kao i dopune poprilično redukovanog provijanta... Meni je ipak ovo vreme korisnije da malo sredim po ladji. E sad sve je to fino, ali tu se prvi put događa ono što će nas pratiti skoro sve vreme plovidbe. Kapetan se vrlo brzo vraća i vidno je ljut, eto, gle čuda, nema struje, sredjuju za koncerte... Huh, vraćam film na neke prethodne regate, ma često ovde nema struje. Nema veze, vreme se koristi i da se proba domaća rakijica na lađi jednog od ljudi koji takođe ne mogu da rade svoj posao. Prijatno iznenađeni, saznajemo da zna za Beogradac i da je baš čitao tekst o plovidbi đerdapskom klisurom i da je planirao ove godine da plovi dole, al eto obaveze ga sprečile, ali zato vadi malo pohabanu knjigu njihove plovidbe Tisom. Huh, da li će to biti jedna od naših sledećih plovidbi. Gotovo sam siguran... U knjizi su ucrtane karte i neki detalji plovidbe, ima i fotografija, radili su i ispitivanja vode. A plovili su sve dok se nisu nasukali. Takav im je i bio plan, dok god su mogli. želim primerak te knjige, kada bude doštampana, naime ovo što sam gledao je bio poslednji primerak.

Lepo mesto i hladovina, ako nam suncobran ne padne na glavu  
  Iako sam želeo da plovim i bio protiv ostajanja ovde, ipak mi sve to prija. Brzo sam se navikao. Da li da napomenem da je keptn Boban bio ljut i kad je došla struja? Toliko ljut, da je ceo dan proveo u hladovini negde gore pomenute vrbe. Toliko da sam pored spremanja klope i dva puta prao kompletno posuđe, hm, molim da se ovo negde evidentira. Uveče nam stiže i prvi MOP (mali od palube). Bilo je u planu da se gosti na ladjama smenjuju, ali što zbog organizacije, što zbog naprasno iskrslih obaveza, kako to obično biva, neki su ispalili, a kad su videli fotke uvideli su i da su se ispalili. Iskreno ni mi sami nismo očekivali da će plovidba da bude tako lepa, ili bar nama da bude tako lepa... 

Loading...
Loading...