Lefkada - Ako Vam treba odmor...

LEFKADA  Ako ste za malo egzotike, a ne putuje vam se daleko moj predlog je Lefkada. Za one koji ne znaju, a verujem da ih je većina, Lefkada je grčko ostrvo u grupi takozvanih Sedam ostrva u Jonskom moru, južno od Krfa, severno od Kefalonije i Zakintosa. Osim pomenutih, u okolini Lefkade nalazi se još puno manjih ostrva koja sva zajedno čine prelep pejsaž....

  Lefkada se nalazi na nešto više od 1000km od Beograda i put do nje je prilično dug, većim delom je kao put za Krf, a onda se odvaja kod mesta Ioanina i vodi preko Preveze , prolazi tunelom ispod mora i za nekih dvadesetak kilometara se mostom stiže na ostrvo, tako da se ne ide trajektom. Naravno, ko hoće može i avionom za mnogo kraće vreme, aerodrom je u neposrednoj blizini ostrva.

  Veza s kopnom je neverovatna, jednostavno se ne zna sta je kopno, šta ostrvo, samo mali deo je most, ostalo su nasipi, postoji kraći i duži put koji vodi do istoimenog glavnog grada. Prvi utisak o gradu nije baš sjajan, malo čini mi se neuredan, velika marina (ima ih u skoro svakom mestu na ostrvu), naravno, kasnije je utisak bio mnogo bolji kad smo ga detaljnije obišli.

Nidri

  Smeštaj nam je bio u Nidriju, gradicu na istočnoj obali ostrva, prepunom kafića (jako lepo i moderno uredjenih), restorana, prodavnica, takodje sa puno jahti i brodića. Nidri se nalazi na ulazu u zaliv, a gleda na puno malih ostrva, medju kojima je i Skorpios, ostrvo Aristotela Onazisa, sada vlasništvo njegove unuke. Nidri je, inače rodno mesto poznatog brodovlasnika, tu je živeo, na ostrvu se venčao sa Žaklinom, u kasnijem obilasku smo videli crkvu i mol kojim je doveo na venčanje.

  U samom mestu je mala i ne baš reprezentativna plaža, ali pored toliko lepih plaža na ostrvu jednostavno i nema potrebe za kupanjem na istoj. Na oko 3km od mesta putem koji vodi ka planinama, stiže se do vodopada. Sakriven je medju stenama i Sunce skoro da i ne dopire do njega. Dva tanka topla slapa se spuštaju niz stenu i padaju u mali "bazen" čija voda na prvi dodir deluje ledeno i  ne bas za kupanje, medjutim to je nešto što ne treba propustiti. Nedostatak je loš prilaz koji vodi preko stena, ali to je samo mali deo i ne treba zbog toga odustati poseti ovom mestu. Donekle se može ići autom, a onda se ide uskom stazom uz stene, samo je na kraju taj najlošiji deo. Mi smo ceo put prepešacili i nije bilo tako strašno. Samo treba obuti adekvatnu obuću.

Fiskardo

  Celodnevno krstarenje ostrvima ja takodje nešto što preporučujem. Mi nismo išli organizovano s našim vodičem nego preko agencije Borsalino, koja ima zanimljive izlete, a nalazi se u centru Nidrija. Krenuli smo oko 9 iz Nidrija, trebalo je da prvo odemo do plaža Porto Kaciki i Egremni, koje važe za najlepse, medjutim more je bilo prilično nemirno pa smo nastavili dalje put Kefalonije. Na njoj smo obišli gradić Fiskardo, nalazi se na severu ostrva i poznat je po tome sto jedini nije srušen u vreme jakog zemljotresa 53.godine koji je zadesio taj deo Grčke. Fiskardo je mali simpatičan gradić sa starim kućama i malim zgradama raznobojnih fasada, uskih uličica, sve je kao u neka stara vremena. Uopšte, Kefalonija lepo izgleda, kao i ostala ostrva sa puno zelenila, na severu je blago brdovita prekrivena borovom šumom.

Katizma

  Nastavljamo plovidbu ka Itaki, legendarnom ostrvu gde je Penelopa godinama čekala Odiseja, moj utisak je da joj i nije bilo tako loše. Tu smo imali pauzu u gradicu Vati i kupanje na jednoj od pustih plaža u divnoj prozirnoj vodi. To je već bilo popodne, tako da smo vec krenuli nazad. Obisli smo pećinu Papanikoli gde je za vreme drugog svetskog rata bila sakrivena podmornica. Nalazi se na ostrvu Meganisi, koje je jedno od većih. Do kraja krstarenja još smo se zaustavili kod ostrva Skorpios, koje je, kao što rekoh, u vlasništvu Onazisove unuke. Sa broda smo, koliko je bilo moguće, videli kuću u kojoj žive, kuću za poslugu, ranije pomenuti mol i na jednom mestu se zaustavili da bi se još malo kupali. Vratili smo se oko 18 ili možda malo kasnije.   Dan je bio prelep, nezaboravno iskustvo, jedino nas je u uživanju malo omelo nešto nemirnije more, ali to nije moglo toliko da pokvari dan.

Katizma

  Ono što daje draž Lefkadi jesu plaže na zapadnoj obali ostrva. To je ono po čemu je Lefkada jedinstvena i neponovljiva. Jednostavno je neverovatna ta plava boja mora, ima bezbroj nijansi, od potpuno svetlo plave do tako reći indigo plave. To jednostavno treba videti. Voda je bukvalno plava, ne prozirna. Zapadna strana je uglavnom jako strma, put do plaža je često veoma dug i los, ali svakako se isplati. Katizma je jedina stvarno peščana i jedino do nje ide autobus. Jako je duga, naravno boja vode nestvarno plava, zlatni pesak i zelenilo u pozadini. Na plaži postoji lep kafic s bazenom (u slucaju da su talasi mnogo veliki pa se ne može kupati u moru), toalet, tuševi i sve ostalo. Ovo naglašavam jer na drugim plažama uglavnom toga nema.

Pefkulia

  Pefkulia je plaža uz put, što je prosto neverovatno, takodje lepa i duga,ali zbog velikih talasa, u to vreme nemoguca za kupanje. Sa puta iznad nje se pruža prelep pogled na more. Gialos je takodje duga i lepa plaža, mi smo na njoj bili u vreme zalaska Sunca, ali je malo neuredjena i ima povećeg kamenja u vodi.

Porto Kaciki

  Zvanično najlepsa plaža je Porto Kaciki. Do nje je put manje više dobar, ali do same plaže od parkinga vodi oko 100 stepenika. Manjom stenom je podeljena na 2 dela, tako da je u vreme većih talasa drugi deo skoro odsečen, ali to se ne dešava često. Ovu plažu treba videti, ne može se opisati. Iznad plaže, u nivou parkinga ima nekoliko kafića, meni je bilo dovoljno i samo da tu sedim i posmatram, da ne pricam o tome koji je osećaj plivati u toj vodi. Jedini nedostatak je to što nema vode, odnosno toaleta.

  Sledeća, po meni najlepša plaža je Egremni. Do nje vodi neverovatnih 350 stepenika, ali za nju više nego vredi preći ih. Veoma duga, uglavnom peščana, u pozadini samo vertikalna stena, oivičena zelenilom negde visoko. Na njoj je meni neponovljiv osećaj. Ima još puno manjih plaža koje smo obišli u prolazu, Kalamitci je jedna od retkih koje nismo obišli, jer je put mnogo dug i sav u veoma ostrim serpentinama, tako da smo posle samo nekoliko odustali, mada verujem da je i nju trebalo videti. Milos plazu takodje nismo videli jer je trebalo ići brodicem iz mesta Agios Nikitas, a nisu išli tog dana zbog lošeg vremena.

Lefkada

   Na jugu ostrva je Vasiliki u većem zalivu, odatle kreće trajekt za Kefaloniju. Mesto je poznato po surferima i jedrenjacima, ali ima sasvim dosta mesta i za plivanje. Iz Vasilikija smo brodicem išli do plaže Agiofili, ona je manja i uglavnom su na njoj turisti koji takodje dolaze brodićem, mada se može doci i putem koji nije baš u najboljem stanju. Voda je naravno, prozirna, zelenkasta, šljunak beo…

Porto Kaciki

  Plaže na istočnom delu ostrva su pitomije, sa manje talasa, prozirnom, toplijom vodom,  bolje za plivanje, ali slične onima u ostalim delovima Grčke, mnogo drugačije od ranije pomenutih na zapadnoj strani. Medju poznatijima su Desimi, blizu Nidrija, Rouda u mestu Poros, do koje je put takodje dosta loš.Ono što je još bitno su putevi. Glavni put vodi po obimu ostrva, negde je gotovo na nivou mora, a negde na dosta većoj visini, posebno na zapadnoj strani. Od njega se, ka svakoj plaži posebno odvajaju putevi koji su uglavnom dosta strmi, puni oštrih krivina, u prilično lošem stanju.

Poros

   Dobro je to što na Lefkadi nije guzva, barem u septembru kad smo mi bili jer ima puno mesta na kojima se ne mogu mimoici dva automobila, a zna se kako Grci voze. Vrlo bitno je da ako želite da skratite put idete preko planina, preko sela Karia jer je tu dobar put, mi smo pokušali da predjemo s jedne strane na drugu idući preko sela Vafkeri i Egluvi, pa smo se našli na vrlo lošem putu, tako reći na najvišem delu ostrva, koji nikako ne preporučujem. Inače, Lefkada nije za loše vozače, odnosno za one koji ne vole da voze. A bez auta nećete videti ništa, barem ne ono najlepše, jer do tamo nema autobusa. Iznad glavnog grada se nalazi fantastično uredjen manastir, s mini zoo vrtom u prednjem dvorištu i sa divnim pogledom na grad i more. Na ostrvu ima dosta crkava, u samom glavnom gradu preko 10, a na suprotnoj strani zaliva u kome se nalazi Nidri je takodje crkva do koje se može doći samo pešice uskom stazom i odakle je isto lep pogled na Nidri i okolinu.

Lefkada

  Sam grad Lefkada, odnosno Lefkas je mali gradić na severu ostrva. Centar je uglavnom autentičan, sa starim gradjevinama, puno crkava, dosta lepo uredjenih kafića, mada se sve odvija u glavnoj pešačkoj ulici koja prolazi kroz centralni trg ili na obali, gde se takodje nalazi niz kafića i diskoteka.

  Ono što se meni lično i svidelo u gradu, pa i na celom ostrvu je ta autentičnost, veoma malo je urbanizovano, nema osećaja masovnog turizma, puno ljudi živi tu, ima dosta starog stanovništva (što samo pokazuje da ostrvo ne živi samo za turizam, a ne da nema mladih), ljudi su ljubazni, uslužni, ali ne nametljivi. Jednostavno sam imala osećaj da sam tu bila puno puta, nisam se osećala strancem. Iz Srbije skoro da i nema turista, sto i nije tako čudno s obzirom na to koliko malo agencija ima aranžmane za Lefkadu i na to koliko i oni sami ne znaju ništa o njoj ili znaju vrlo malo. A Lefkada je jednostavno mesto koje se mora posetiti bez obzira na neubedljivost onih koji nas tamo vode.

Agios Nikitas

  Pored lošijih puteva, ono što je meni malo smetalo je to sto je na plažama uglavnom šljunak. Lefkada, “belo ostrvo” što bi u prevodu značilo i bukvalno to znači, bele stene i šljunak u kombinaciji sa neverovatnom zelenom i neopisivim plavim tonovima čini ono što svakako ne očekujete da vidite, ali iskreno preporučujem da odete i vidite, ja sam bila iznenadjena, ali sad sam prezadovoljna što sam sebi dozvolila da krenem u nešto novo i nepoznato i doživim tako nešto.

Agiofili

postavio i uredio: Z. Čubrilo
Loading...
Loading...