---

петак 27.07.2007. (I дан) 

17:00 Окупљање и паковање ствари у аутобус. Свако добија мајицу, беџ и идентификациону картицу са својим именом. На Велики пут Победe крећу поред планинара Победе планинари Радничког, Железничара, Зрењанина и планинари из Босне, На пут креће 68 планинара + 4 возача. Смештамо се у два Ластина аутобуса.Наравно ту су поред многобројне родбине присутни су представници различитих медија.

18:20 Напокон крећемо. Из овог угла чини нам се да 24 дана неће скоро проћи. Српско-Бугарску границу прелазимо без већих проблема. Када то траје 1-1,5 каже се да сте имали среће.На Бугарско Турској граници ствари су стајале мало другачије. Ту смо провели више од 3 сата, а могло је да се деси и дуже. Непоштовање неписаног правилa да треба увек ћутати на граничном прелазу за мало нас није коштало тога да све ствари вадимо из аутобуса. Они у стварима сигурно не би пронашли ништа сумњиво али би нас то тумбање ствари задржало на граници сигурно још неколико сати. Дакле златно правило је „ћути и трпи”, јер никада не знаш да ли ће неко да разуме оно што си рекао.  

---

субота 28.07.2007. (II дан) 

18:00 После целодневне вожње стижемо у Истанбул. Смештамо се у 2 хостела са вишекреветним собама. Хостели се налазе у самом центру старог дела града, одмах испод Топ Капи-а и Аја Софије. Након смештаја по собама и кратког одмора одлазимо у обилазак града  

.·        Sultan  -свака соба има купатило + и на спрату

·        Orient  -собе су са лавабоом, а купатило (wc и тушеви) само на спрату 

Sultan hostel-  tel: +90 212 516 92 60-62  www.sultanhostel.com 

Orient hostel-  tel: +90 212                                     www. 

---

недеља 29.07.2007. (III дан) 

08:00 Доручак у хостелу

10:30 Полазак на вишечасовно крстарење Босфором (скоро 2 сата вожње).

  Крећемо са главне станице –Eminönü iskelesi и возимо се до рибарског села Anadolu Kavagi, на чијој истоименој станици и излазимо. Село се налази на самом улазу у Црно море. Пролазимо кроз село и пењемо се на узвишење на коме се налази тврђава која је чувала улаз у Босфор и са које су пружа величанствен поглед.

 

  У непосредној близини налази се ресторан у коме наручујемо мушуле, које су специјалитет овог рибарског села. Уживамо у панорами Босфорског мореуза и укусној храни.

15:00 Повратак из села на главну станицу Eminönü iskelesi и слободно време до поласка.

18:00 Полазак за Trabzon. Ноћна вожња.  

---

30.07.2007. (IV дан) 

  У раним јутарњим часовима наш мали конвој зауставља се на обали Црног мора. Неколицина која купаћи носи свуда са собом моментално се препушта чарима мора. Ми остали брчкамо ногице и гледамо друге док уживају. Настављамо пут уз обалу Црног мора. У поподневним часовима обилазимо Манастира Sumela. Након обиласка манастира следи препакивање аутобуса у трајању од 1 сата уз благу нервозу. Након успешног препакивања крећемо ка Trabzonu. Ту се аутобуси раздвајају. У већем су планинари који ће се пењати на Качкар, и ми настављамо пут ка Ajdaru. Други део дружине остаје у Trabzonu.

 У Trabzonu а и сваком другом месту на која ћемо наилазити убудуће, где постоји парк или нека друга зелена површина уочавамо мноштво света. Неки спавају, неки спремају храну, играју се са децом...у сваком случају породице проводе поподне у заједничком друштву на отвореном. Оно што, како коментаришемо, више не постоји у нашем, друштву.У аутобусу нам пуштају репортажу са неког ранијег успона на Арарат. Кажу да Арарат важи за планину која није много захтева. Кажу није ни технички тешка. На снимку нам не изгледа тако.

 У току вожње главна тема је храна. Нисмо јели ништа конкрено од јуче поподне. Присећамо се мушула које смо јели у рибарком селу. Биле су фантастичне, али од тада је прошло скоро 30 сати. Већина није купила ни воду па неке заиста хвата нервоза. Не знамо шта нас чека у том малом месту у које смо се упутили. Рачунамо на то да мора да постоји неко место где се и они хране.

20:30 Стижемо у Ајдар. Мрак је већ пао. Наше гладне очи одмах уочавају неколицину ресторана. Већ нам је лакше. Само да однесемо ствари и враћамо се да једемо. Смештамо се у 2 куће.

• Fora pansion –Има само 2 купатила на 20-ак планинара
• Zirve pansion -Овде је ипак боља ситуација. Скоро свака соба има купатило.

  Собе су и у првој и другој кући двокреветне до четворокреветне. Саме куће су од дрвета, а преградни зидови између соба раздвајају само визуелно. Сасвим добро чујемо оне из соба поред нас, чак и када шапућу. 

Fora pansion  tel: (0464) 657 21 53 – 651 72 30  www.turkutour.com 

 Zirve pansion         tel: (0464)                                     www.  

  Придржавамо се нашег плана. Ствари остављамо у соби и одмах крећемо на вечеру. У доласку смо већ пикирали неколико ресторана. Сада је само питање избора. Алкохол се не служи. За време вечере почиње да кружи глас да нећемо моћи да се попнемо на врх. Нико не жели да верује у то па тз. могућност одбацујемо као немогућу. После вечере одлазимо у собе и припремамо ствари за успон. Спавање.Толико смо уморни да се ујутру нико није жалио да му је нешто сметало. Бука, хркање...па то нико није чуо. Спавали смо феноменално.  

---

уторак 31.07.2007. (V дан) 

06:00 доручак на тераси. После доручка све ствари премештамо у трпезарију пансиона Зирве.

07:00 полазак мини бусевима, крећемо на успон са целокупном опремом. На успон креће већи део планинара

10:00 стижемо на Црно језеро. Монтирамо шаторе. Одмах пошто смо монтирали шаторе почиње слаба киша. Водич нас теши да ће брзо проћи. Срећом по нас био је у праву.

  Поред овог језера добијамо сада дефинитиван одговор од нашег водича Еркана да није изводљиво да се попнемо на врх ове планине. Два дана колико смо ми имали на располагању нису довољна. Потребна су три дана ако се планини прилази са стране коју смо ми одабрали. Ми резервни дан немамо. Успон на Арарат је приоритетан и одлагање овог успона за један дан није могуће. Мораћемо да се задовољимо неким нижим врхом овог пута. Једноставно смо дошли са погрешне стране. Неки су разочарани али без разлога. Окружује нас фантастична природа. Кажу да је ово најлепша планина Турске. И овај придев не носи без разлога. Богата је водом, шумом, зеленом травом, језерима и феноменалним видиковцима.

13:00 крећемо на аклиматизациони успон – припрема за Арарат. Излазимо на превој 3223м. Ово је највећа висина икада за 60 % групе. Нико се не жали да се лоше осећа. На овом превоју остаје већи део планинара. Они којима није било доста пењања настављају ка оближњем врху. До њега морамо да савладамо једно овеће брдо које је прекривено ситним (?!?) камењем – сипаром.

(Александра позира поред стене која је дала шансу више за животе нас неколико)

  Освајамо га -3404м. У првом тренутку не знамо право име овог врха, па му дајемо име „Победа Даг”. Право име врха покушаћемо да пронађемо на некој од карата. Овде боравимо око сат времена. Тек неколико случајева са благим симптомима висинске болести. После сликања, сунчања крећемо назад истим путем. Прво до превоја, а онда до кампа. 

18:30 Вратили смо се у камп и почињемо са припремањем вечере. После доброг јела следи ред дружења, па онда заслужен одмор и спавање. 

---

среда 01.08.2007. (VI дан) 

  Устајање, доручак па распремање кампа...уобичајне активности. У повратку се на нашу радост не враћамо истом стазом. Пролазимо поред још неколико језера која нисмо видели претходног дана.

У селу Kavrun правимо паузу. Једна група, најуморнијих, а после ће се показати и паметнијих одлучује се за варијанту повратка од села до Ајдара мини бусом. На располагању смо имали само један мини бус па је већина и приморана да се одлучи за варијанту пешачења.

  Водич Еркан рекао нам је да до Ајдара има 8 км. Пут се некако отегао и уместо 8 км прешли смо 12км. Водич је остао при свом и ако је ГПС показивао мало другачије.

16:00 Напокон стижемо у Ајдар. Из куће узимамо ствари и опет почиње паковање у аутобус. Сада као да то иде мало лакше и брже. Изгледа да смо се уиграли или само навикли.

---

МАНАСТИР SUMELA - (oд IV до почетка XX века)Једна од најзначајнијих монашких заједница средњег истока.  

АЈДАР - Ајдар је центар за прераду чаја.  

(председнички избори у Ајдару)

---

Пар белешки о Качкару:

- Ако киша почне у току преподнева, брзо прође.

- Ако почне рано ујутру, онда пада целог дана.

- Качкар је вулканско тектонска планина, а највећи број стена је глечерски. Има јако пуно глечерских језера, око 30 на целој планини.126 ендемичних биљних врста. Нпр у целој Европи има 11.000 различитих биљних врста, а у Турској 9.000. На северном делу планине живе HEMSINI и LASI, а у јужним Турци.

HEMSINI –пореклом из Јерменије

LASI –оригинални georgian Углавном се баве сточарством (коњи, краве, овце) и лети долазе до већих висина, док се зими спуштају ниже.

Ски центар још увек нема, али је у плану. 

Erkan UGAR vodič:  Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli   

Качкар на Јерменском значи крст. Овде већ 23 године по религијском опредељењу нема хришћана.

 

---

 

среда 01.08.2007. (VI дан) 

  Опет се возимо обалом Црног мора које нас неодољиво мами. А нисмо се ни купали већ два дана. Влада одлучује да направимо паузу. Сада, већ мало већа група планинара одлази на купање. Опет има оних који нису извадили купаћи из торбе и који ће са обале посматрати остале. Међу њима сам на жалост и ја, али нам не пада на памет да Влади предложимо да отвори пртљажник, на њега је посебно осетљив. :-)

  После паузе срећемо се са мањим аутобусом и на брзину размењујемо утиске. Настављамо пут. Сазнали смо да ако пређемо преко Качкара можемо да скратимо пут 200км. Кажу пут је лошији али много краћи. Еее, преко прече наоколо ближе. Наши аутобуси нису били на висинским припремама и теже им је на успону него што смо очекивали.

  И ако је изгледало од самог почетка пута да ће мали аутобус први поклекнути, јер је стално заостајао за великим, касније се испоставило да он можда јесте мањи и спорији, али је и жилавији. Прво смо чули јак прасак. Затим смо стали и возачи су констатовали да је Велики аутобус остао без ваздушног јастука. Правимо непланирану паузу од сат времена у сред ничега. Пошто никаква поправка није била могућа у ово време и на овом месту одлучујемо се за варијанту да пробамо да наставимо даље. Па докле стигнемо.   

---

четвртак 02.08.2007. (VII дан) 

  Свањава. Ми се још увек возимо. Стићи ћемо до Догубајазита у то више нико не сумња. Док ми будемо на успону они ће поправити аутобус.Гледамо пејзаж око нас. Приметно је опустео и променио се у односу на оно што смо гледали до сада. Тек по неко дрво, или групица и то поред сиромашних и усамљених кућа. Са обе стране пута уочавамо огромно камење. То су у ствари остаци окамењене лаве, јер Арарат је планина вулканског порекла.

  У Догубајазиту се прво срећемо са Мустафом. Уз његову помоћ лакше проналазимо наш хотел Ертур. Хотел се налази на периферији Догубајазита, ако се та реч уопште може користити за мале градове. Мустафа је наша контакт особа и уз његову помоћ је испланиран успон на Арарат. 

  Од како смо први пут угледали Арарат непрекидно нам је пред очима и осећамо узбуђење. Све је више коментара о успону. Сутра крећемо. Туширамо се на брзину, више млаком него топлом водом. И више се не смејемо као раније када добијемо визит карту неког хотела на којој пише да имају собе са чистом постељином и топлом водом. У сваком случају је лето и нико то није превише тешко поднео. Силазимо на састанак. Док смо се ми одмарали Влада и Дуле Матић су прикупљали информације за успон. Сазнајемо да постоји могућност да нам ствари носе муле, наравно уз новчану надокнаду. Кажу једна мула носи 3 велика ранца. Ово задовољство кошта 180 лира по мули. Када се подели на троје и претвори у евре то дође неких 35 евра по ранцу, или особи. Арарат је планина без водотокова. На планини може да се користи вода из отопљеног ледника, а може и да се купи флаширана вода коју доносе муле.1,5л је 5 лира, а 20л ледничке воде 20лира. Такође доплаћујемо за успон.

  Сазнајемо и имена наших водича. Двојица су курди, а један турчин. Небитна чињеница јер су сва тројица сјајна. Планирано је да један буде увек на почетку, други на крају, а трећи у средини колоне. Такође нам кажу да ако буде добар пут, да ћемо камионима изаћи на 2600, а у другом случају идемо до висине од 2200м, па одатле пешке ка базном логору. Договарамо се да посету Исак пашином сарају оставимо када се вратимо са Арарата због познате ситуације са аутобусом. Након састанка одлазимо у сам центар града. Треба се снабдети хлебом и још по неким намирницама за успон. До центра идемо долмушима. Они који су пешачили кажу да треба неких пола сата од хотела до центра.

  Након куповине, ручка, испијања чаја, испробавања њихових преслатких колача враћамо се у хотел да припремимо ствари за успон. Одлазимо прилично рано на спавање, око 10. Узбуђени смо, сутра почиње авантура. 

---

петак 03.08.2007. (VIII дан) I дан успона

05:00 Устајање

06:00 Доручак. После доручка све ствари стављамо у једну собу. Доктор нам мери сатурацију. Доктор Мирослав Миросављевић задужен је за нас овом путу.

07:00 Полазак. На успон креће 53 планинара. Распоређујемо се у 2 камиона. Изгледа да ће бити леп дан. Још увек је рано, а на камиону дува па сви облачимо још понешто и наравно чврсто се држимо. На лицима примећујем осмех и неко задовољство. Коначно почиње оно због чега смо и кренули на овај пут .Прво се возимо улицама Догубајазита, затим излазимо из града и следи земљани пут и на крају преостаје прави сафари. Одлећемо на све стране и уживамо у вожњи.

  Један камион је посустао. Није издржао овај темпо или возач није био довољно вешт да савлада стрми терен Арарата. У сваком случају мало пред циљ завршава се наша вожња и ми настављамо пешке. Из другог камиона нам довикују и шале се на наш рачун. Може им се. Смејемо се и ми али мало киселије. На 2.200 м ређамо ранчеве у колону. Одавде наше ствари преузимају муле.

  Док чекамо звиждук за полазак почиње и прва блага киша. Она нас прати можда 100-ак м и престаје. Смењује је сунце. А после сунца наравно следи прави пљусак. На срећу по нас, ово се дешава у близини једне номадске породице, која нам указује гостопримство. Под њиховим традиционалним шаторима сакривамо се од кише. Наком ове непланиране паузе настављамо пут ка базном кампу. Влада је одлучио да на овој експедицији идемо „темпом најспоријег”. Они са више снаге још лакше ће поднети успон, а са друге стране оним слабијима дата је већа шанса да стигну на врх.

  Номадска села прате нас спорадично дуж целог пута, све до 3000m. На овој планини живот се одвија и на овој висини. Нама скоро несхватљиво. Око нас је само камен. Шуме наравно да нема, али је и зељаста вегетација оскудна. Како људи овде опстају? Где проналазе храну? Нема ни текуће воде. Од стоке чувају овце, а муле и коње користе за пренос терета. Стижемо у базни камп.

Статистика: ГПС показује да смо на висини 3.349m. Водичи кажу да је висина 3.200m и не одступају од тога. Било како било, по ГПС-у пешачили смо просечном брзином од 2km/h. Укупно смо прешли 7,5km за 3:48min + паузе које су трајале нешто мање од 2 сата. Значи за савладавање висинске разлике од 1.150 m било нам је потребно нешто мање од 6 сати. 

  Следи постављање шатора. Влада прети, да нам случајно не падне на памет да легнемо у шаторе и спавамо. Ово нам је једина забрањена активност. Каже да ће оног кога ухвати истерати штапом. Саветује нас да шетамо по овом природном платоу, али да се не пењемо на околна брда. Треба да се што боље прилагодимо овој висини. Ово нам је сутра полазна тачка. Цена воде је фрапантна али се неки ипак одлучују за куповну воду. Она је на овој висини 9х скупља него у Догубајазиту (0,6 лира а овде 5 лира). Пиво је 7 лира. 

  Доктор нас прозива. На ред је дошло мерење сатуризације.доктор: „Сви се осећају добро изузев две особе код којих су се појавили први симптоми висинске болести”.

  Одлазимо на спавање. Oпет пљусак. Ваљда неће бити потопа. Официјална прича пре нашег пута била је да су кише у овом подручју изузетно ретке и да се ово подручје бори са вишемесечним сушама???   

---

субота 04.08.2007. (IX дан)  II дан успона

06:00 Устајање, а после тога следи доручак

08:00 Крећемо ка леденом кампу на 4200 -аклиматизациони успон. Облачно је и магловито, провејава и киша. Наравно и хладно је. Има и оних који су пошли у шорцевима. Каква лоша процена. Један водич остаје да чува камп, док друга двојица крећу са нама на успон. Подсећају нас да на планини има доста бандита и да не би требало много да се удаљавамо од групе.

08:45 Прва пауза на 3540m, након 200m

10:00 Друга пауза 3757m 

Стижемо у ледени камп 4200m.

 Статистика: ГПС показује да смо на висини 4158м. Пешачили смо просечном брзином од 1,2km/h. Укупно смо прешли 3,13km за 2:36min + паузе које су трајале нешто мање од 1:10 мин. Значи за савладавање висинске разлике од 809m било нам је потребно нешто мање од 3:30мин. На 4158м завршава се наш аклиматизациони успон.

  Од погледа нема ништа. Магла је свуда око нас. Можда ће и киша. Распоредили смо се по камењу и сели да једемо. Одлучујемо да полако кренемо назад. Због лошег времена задржавамо се на овој висини много краће од планираног. Наравно доктор мери сатурацију. Постоји могућност да сваког часа почне киша. Журимо ка базном кампу. Због наглог силаска и нагле промене висинског притиска скоро сви имамо главобоље. Одмах по доласку у базни камп почињемо да припремамо ручак. Опет нас прекида киша која постаје све јача док се на крају није претворила у прави летњи пљусак. Како је почела тако је киша и престала. Разведрило се и опет смо сви напољу. 

  Сутра крећемо са свом опремом на 4200. Вршимо последње провере опреме коју ћемо носити на завршни успон. Треба наштеловати дерезе. Без њих на врх није могуће изаћи. Од 4900 почиње ледник и за оне који их немају то ће бити и крај успона.Опет меримо сатурацију. Ових дана главна тема је вода. Колико си попио до сада? А колико намераваш до вечерас?...

  Вече је пријатно па нам преостаје једино да се дружимо и уживамо. Ведро је а поглед фантастичан. Имамо авионски поглед на Догубајазит. Упалили су и уличну расвету. Скромно је рећи, да уживамо у погледу. Већ су сви легли. Одлазимо и ми на спавање. Сутра смо на још један корак до врха.  

---

недеља 05.08.2007. (X дан) III дан успона

05:00 Устајање, доручак, распремање кампа. Опет ређамо ствари у ред и остављамо их нашим мулицама.

07:00 Полазак

08:45 Прва пауза правимо на 3747mНа овом успону смо имали 3 паузе по 15min, и биле су на отприлике 200m висине

10:45 Ледени камп 

Статистика: ГПС показује да смо на висини 4158м. Пешачили смо просечном брзином од 1,2 км/h. Укупно смо прешли 3,13км за 2:36мин плус паузе које су трајале нешто манје од 1,1 сата. Значи за савладаванје висинске разлике од 809м било нам је потребно нешто мање од 3,45 сати.

  У леденом кампу нас је дочекало мало лепше време него претходног дана. Облаци су се разишли, чак се појавило и сунце а ми користимо сваки тренутак да се огрејемо и нахранимо очи пејзажом налик на месечев. Мало касније стижу муле па почиње монтирање шатора. За нас су домаћини обезбедили додатан простор за постављање шатора. Кажу да до сада нису имали овако велику групу као што је наша. Одустаје се од планираног аклиматизационог успона на 4700m. После монтирања шатора, ручка и одмора доктор нам опет мери сатурацију.

18:00 састанак. Обављамо последње договоре око успона. Ту су наравно и савети шта треба понети на успон, како се обући... Поред уобичајне опреме обавезна је капа, дерезе, појас, прусик, карабинери, добре рукавице 1-1,5 lit воде, нешто мало хране. Након састанка пакујемо неопходне ствари за успон и припремамо се за спавање.

20:00 одлазак на спавање

---

понедељак 06.08.2007. (XI дан) IV дан успона 

01:00 Буђење. По договору не излазимо из шатора док не чујемо Владину пиштаљку у пет минута до 2. Поприлично је хладно. -3 оС

02:00 Крећемо. Са лампама на челу, по мрклом мраку изгледамо као да смо залутали из треће смене. У кампу остаје доктор, а његов апарат за мерење сатурације преузима Влада М. На завршни успон са нама крећу сва 3 водича. Недуго после поласка, претиче нас једна распевана група од 5-6 Француских планинара. Били смо им спори да би ишли иза нас.

J Сустигли смо их, а и престигли мало касније док су повраћали и борили се са мучнином и главобољом. 

  У току успона се чује неки глас из позадине: „Да ли може пауза”?. На то Влада одговара: „Ко је рекао пауза”!?! „Ко је тражио паузу нека ми се јави именом и презименом и одмах долазим до њега да му мерим сатурацију”!!!???. Не чује се ништа. Он понавља опет питање. Са друге стране исти одговор. Настављамо даље и вероватно никада нећемо сазнати ко се те ноћи усудио да предложи кратку паузу...

 Након 10 мин добијамо тражену паузу. Паузе су биле честе али опет преретке. Мање због умора, већ више због проблема који је већина имала са водом. Највећи проблем је био у томе што смо ми константно, током целог успона били жедни а вода се већини планинара налазила у ранчевима и до ње је било могуће доћи само уколико се стане и направи пауза. За туре овог типа је спас „Camel back” или бидон који виси на карабинеру. По снегу смо почели да ходамо много раније, али тек на 4965 смо дошли до ледника и ту смо морали да монтирамо дерезе. 

07:30 по локалном времену освајамо Арарат. Прва се попела Ана Матковић (18 год), а на врх се попео и најстарији планинар који је кренуо на овај пут, Никола Михајловић, 76 година. 

  Од укупно 52 планинара колико нас је кренуло из леденог кампа на врх је изашло 47. Наравно овај број треба увећати за још три. Никако не треба заборавити наше водиче који су нам помагали током целог пута. Због лошег здравственог стања, мучнинe и великих главобоља 5 планинара је морало да одустане. 

Статистика: На врху ГПС уређај показује да смо на висини од 5152м(±10м). Пешачили смо просечном брзином мањом од 1 km/h. За савладавање висинске разлике од 1.010 м било нам је потребно нешто више од 6 сати. Због лошег времена на врху се кратко задржавамо. Разочарани смо јер је густа магла и неможемо ништа да видимо. на 4700 скидамо дерезе. 

  Отприлике на висини од 4500 м неко из групе је добио СМС од планинара који су се вратили да је дошло до пљачке нашег кампа. Сви постајемо узнемирени. Сазнали смо да су „бандити”, узели неколико врећа, ранчева па чак и неке шаторе. Са ове висине сасвим јасно видимо наш камп. Шатори нам делују тако близу, а сви знамо да до њих имамо сигурно више од сат времена пешачења.

 

 Ретко ко више и мисли о успону пљачка кампа нам је тотално скренула мисли. Напокон стижемо у камп. Почињемо да проверавамо да ли су нам све ствари ту. Срећом „бандити” су ухваћени а ствари враћене.

Распремање кампа. Опет.

  Ствари остављамо мулама, а ми настављамо пешке ка базном кампу. Време се опет квари. 

16:00 стижемо у базни камп на 3200.Опет киша. Ствари нам још увек нису стигле па се склањамо у један од шатора који су поставили курди. После монтирања шатора неки од планинара су одмах отишли на спавање. Већина је ипак сачекала јагње. За нас су курди припремили јагњетину на курдски начин. Тј. јагњетину која се спрема на балеги. Мени се састојао из порције јагњетине, хлеба и пива или коко коле.  

---

уторак 07.08.2007. (XII дан) V дан успона

06:00 устајање Обављамо још једно сликање, и распремамо камп.

  По већ утврђеном распореду ствари стављамо у колону, и крећемо ка камионима који нас чекају на 2200m. Камиони нас чекају на договореном месту. Муле су стигле пре нас. Узимамо своје ствари и стављамо их у камион. На крају се укрцавамо и ми. Предстоји нам још једна сафари вожња.

13:00 повратак у Догубајазит и хотел Ертур.

  Увече прослава наравно. Окупили су се сви планинари, плус наши водичи и наравно Мустафа који је све ово организовао.

 

 

 

---

 

среда 08.08.2007. (XIII дан) 

06:00 Устајање и доручак у хотелу

08:30 Полазак и малог и великог аутобуса. Планинари из малог аутобуса крећу назад за Београд, а ми настављамо пут још 10 дана.

  Одмах по поласку квари се мењач на аутобусу, па вожња постаје прилично интересантна, нарочито на узбрдицама. Возач може да вози само трећом, а узбрдице савладавамо из залета. Удаљавамо се све више од Арарата, али и даље имамо осећај да нисмо много одмакли и да се и даље налазимо на крају света. Још увек нас прате остаци окамењене лаве и тек понека кућа или густи ред зграда поред неочекивано доброг пута у сред ничега. И сви се питамо и међусобно коментаришемо од чега ови људи живе, где раде и шта раде јер овде заиста нема ничега. Пејзаж је једноличан и досадан и сив без дрвећа и зеленила, тек по неко дрво и то усамљено а звезда пржи ли пржи.

  Због лошег стања аутобуса, а и журбе да стигнемо на последњи ферибот, паузе су нам редуковане, а када коначно и изађемо на кратко из аутобуса журимо да се што пре вратимо у њега јер напољу доживљавамо топлотни удар. Монотонију разбија пролазак поред језера Ван. На жалост поред овог језера се не заустављамо. Таман када смо огладнели правимо паузу за ручак. Избор хране није био велики. Могли смо да се одлучимо између пастрмки и јагњетине, али је зато укус био фантастичан. И што је најбоље храна нас је коштала само 5 лира. Након ручка настављамо пут ка Нимрут Дагу. И даље журимо. И стижемо на време до вештачких језера.

 

Ова вештачка језера представљају један од највећих пројеката Турске. Како би се бар мало ублажили лоши услови за живот у овом делу Турске Тигар и Еуфрат су преграђени и направљена су два језера. Увођењем иригационих система они планирају да поправе стање са водом. Ово је изазвало проблеме са суседним Ираком на који ће се ово аутоматски одразити смањеним приливом воде из ове две реке и појавиће им се проблеми са водом тамо где их нису имали до сада.  

  20:00 Долазимо у пансион Карадут у селу Карадут. Сазнајемо да овај пансион не поседује довољно кревета за нашу повећу групу и да ће неки морати да спавају под ведрим небом, на крову. Добровољци, њих десетак, пријављују се а остали се распоређују по собама. Добијамо и вечеру на нашу велику радост. вечера + спавање + доручак=15 е  

---

 четвртак 09.08.2007. (XIV дан) 

06:30 Буђење

07:30 Доручак. До локалитета нам је потребно 20 мин вожње. Распоређујемо се у три мидибуса + 20 мин пешке до самог врха брда. Аутобусом се није могло због преуског пута. Улазница је 4,5 лире.

---

НEМРУТ ДАГ  

Ово археолошко налазиште налази се на надморској висини 2.200м. Око његовог ископавања надметале су се 2 велике силе. На крају су га откопали Немци. Представља светилиште које је посвећено светлу, и ту се није живело. Четири пута годишње се жртвовао највећи црни бик. Сматрало се да се клањем бика ослобађа велика снага. На сам врх нису долазиле жене. Могле су да шетају около али на само светилиште им је био забрањен приступ. У време жртвовања приступ су имали они који су одржавали овај култ. 

  Светилиште се састоји из 3 терасе: северна, источна и западна:

•  I Источна тераса Горе обезглављеним киповима припадају главе које су одпале због земљотреса.  
  • Епифан је прва статуа
  • Лаудикеја –друга глава с’лева
  • Лавови у Митраизму симболишу снагу
  • Oрао слободу 

Епифан је обожавао да буде бог. Он је заравнао врх и насуо ову гомилу камења (сипар). Овај купасти врх је КУРГАНА –форма сахрањивања. 

  Митризам (оригинална Персијска религија, која се као пожар ширила римским царством). Ову религију су махом прихватали војници. Митраизам је култ сунца, светла. Митра уједињује екстремне линије, светло и таму. 

• II Западна тераса Богиња среће Fostuna (lat.) Tiha (grč.), носила је венац од дарова природе. 

---

10:30 повратак у пансион Кародута

11:00 полазак. После 10-ак дана долазимо и до првог правог града. Улице су са дрворедима, примећујемо и жене које нису забрађене у мери у којој смо виђали до сада. Цвеће је и даље немогуће видети на скверовима, а на терасама га уопште нема. Због аутобуса сви проводимо око сат времена у сервису. Сада је ваљда коначно поправљен. Настављамо пут за Кападокију. За 400 км наши домаћини из Карадута кажу да ће нам до Кападокије требати цео дан. На жалост били су праву јер смо стигли тек увече. 

• Panoramic hotel: tel: + 90 384 271 2074             www.panoramiccave.com                                                                                 www.goremecavehotels.com 
• Phoenix hotel&pansion: tel: + 90 384 271 26 02      www.hotelgoreme.com  

У Кападокији неки доживљавају разочарање. Обећани атрактивни смештај у хотелу где су собе налик пећинама ипак није био планиран за све.

---

петак 10.08.2007. (XV дан) 

  Дан резервисан за туризам. Обилазимо три налазишта у овој области, а поподне је било планирано за повратак у Кападокију. Требало је да имамо слободно поподне за разгледање, ручак, одмор јер нас је чекала још једна напорна ноћна вожња. 

15:00 крећемо из долине како је било и планирано али не прелазимо ни пар км када аутобус стаје.

 

ОПЕТ!!! Квари се по ко зна који пут на овом путовању. Стајали смо у месту нешто више од два сата. Некако успевају да га покрену али наша вожња није трајала дуже од неколико км када је опет стао. Овде смо већ схватили да ће ово потрајати и крећемо у потрагу за неком продавницом или још би боље било ако имају неку кафану. Срећа у несрећи је да нам се ово дешава у насељеном месту. Проналазимо кафану. Наравно да смо одмах приметили да за столовима седе само мушкарци који су играли неку игру која личи на домине. Наручили смо чај од јабуке и кафу, а из оближње продавнице донели храну.

 

Прво смо се добро најели а онда је почео турнир домина. Пошто нисмо знали правила сами смо их измислили. Почео је  неочекиван провод. Када је пао мрак а и домине су нам досадиле, преселили смо се у другу просторију. Овде смо уплатили интернет и почели да сурфујемо интернетом и да се дружимо са локалном омладином. Да би била искључена било каква могућност инцидента осигуравала нас је наоружана турска жандармерија. После више од 8 сати утврђен је квар.

Невероватно али истинито -није било нафте у резервоару!!!

Ноћна вожња

---

субота 11.08.2007. (XVI дан) 

Стижемо у Сиде. Смештамо се у фантастичним апартманима Мyrа.

Тел: 0.242.753.52 3310:00

Одлазимо на плажу. До плаже која припада Мyrа апартманима вози нас долмуш. На плажи имамо бесплатне лежаљке. Уживамо у сунцу, топлом мору и великим таласима.

17:00 Повратак у собе. Након одмора и вечере одлазимо у град.  

---

недеља 12.08.2007. (XVII дан) 

Обилазак Сидеа са Дејаном.одлазак на плажу.

(Teatar - Side) 

 

(Utapanje u teatar)

(Muzej - detalj) 

19:00 Одлазак са плаже и одлазак у центар града на концерт.

 

---

понедељак 13.08.2007. (XVIII дан) 

Обилазак Аспендоса и Анталије. Одлазак на Анталиску плажу

17:00 повратак у Анталију

00:00 повратак у Сиде

02:00 уплаћивање крстарења

---

уторак 14.08.2007. (XIX дан) 

Слободан дан. Ми смо на крстарењу. Повратак, базен. Одлазак у град.наргиле, дискотека

05:00 повратак у собе  

среда 15.08.2007. (XX дан) слободан дан. Сада они иду на крстарење. Ми не можемо да се пробудимо до 10. Једва устајемо и одлазимо на плажу. Вожња падобраном.  

---

четвртак 16.08.2007. (XXI дан)  

паковање ствари у аутобус.

Алања.23:00 полазак. Ноћна вожња.  

---

субота 18.08.2007. (XXIII дан)  

09:00 полазак, обилазимо још нека археолошка налазишта Троја

прелазимо Дарданел  

---

недеља 19.08.2007. (XXIV дан) 

Границе прелазимо без већег задржавања.

17:30 Стижемо у Београд.

---

ЕПИЛОГ

 И на крају сумирамо.

На путу који је трајао 24 дана (27.07. -19.08) прешли смо око 8000km.

Од укупно 23 ноћи:       

• 6 смо провели у аутобусу 
• 5 на планини, у шатору                                               
• 12 у хостелима, хотелима, пансионима и апартманима 

Попели смо се на две планине и купали на 3 мора.

Осетили смо температуру од -15^оС па до +50 и то у року од само неколико дана.

Обишли смо неке од Турских градова: Истанбул, Трабзон, Ајдар, Догубајазит, Сиде, Анталију, Алању... и преко 10 археолошких налазишта. 

Све у свему незаборавно путовање и то не само због комбинације мора и планине, глечера и морских таласа, већ и због дружења и високе толеранције у аутобусу коју смо задржали током целог путовања.

Наравно ово путовање ни изблиза не би било тако интересантно да са нама није била Дејана Комленић која нас је провела кроз све градове, локалитете и места на којима смо боравили.

 

 

 

---

 

• ИСТАНБУЛ -КОНСТАНТИНОПОЉ  
  

Белешке са неких ранијих обилазака обог града...

---

---

Kраљ Бизас по пророчанству богова из Делхија подиже град преко пута „земље слепих”, тј Феничана који су ту први стигли и нису приметили да је друга обала много лепша за подизање града... најидеалнији положај на свету. Град лежи на 2 континента и 7 брда (као и Рим)... град добија име Византин

 град се простире на 7.500 km2 (150х50 km)

• постоје 2 моста, која спајају Европу и Азију:
  • Мехмед II Освајач   
  • Босфорски мост (1970-1973)           

пешацима је забрањено да прелазе ове мостове јер се је десило преко 50 самоубистава, стубови носачи су високи око 60м, мостарина се плаћа само у једном смеру и то дупло. На овај начин смањују се гужве, а претпоставља се да ћете се вратити истим путем, јер је сваки други пут који спаја Европу и Азију много дужи.

• у њему живи 12-15 мил. становника (до пре 15 год. било је 9 мил. становника)
• просечна год. зарада је 7.000е, и најскупљи је град у држави
• плаћа 1/3 пореза целе државе, и у њему живи ¼ укупног становништва
• струја и вода су јако скупи, возе се на гас
• излазна такса из земље је 50е
• до 1923 год био је главни град, сада је то Анкара
• Азијски део града почиње да се развија још од времена када су га освојили Турци, а и дан данас се ту врше највећа насељавања
• оријент ехпрес –саобраћао између Париза и Истанбула до 1977 год

 Истанбул се састоји из три целине:

 I Ordu Dzada –пуна је уличних продаваца и џепароша. Једина трамвајска улица у граду           

ВАСЕЉЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА           

КАПАЛИ (затворено закључано) ЧАРШИЈА (1461 год) највећи затворени тржни центар на свету           

КУМКАПИ –као наша Скадарлија 

II ISTIKALE –улица која води до Тахима (и овом улицом пролази трамвај, али он саобраћа само дању и више је туристичка атракција)

КУЛА ГАЛАТА –видиковац. Изградили су је Ђеновљани 1348. год. Висока је 62м. Део око куле зове се  Галата и то је место где су увек живели странци. 

III ЧАМЛИЏА (чам –Бор) –налази се у Азијском делу Истанбула на највишој тачки. 

---

историјат

: 

693 год п.н.е. краљ Бизас по пророчанству богова из Делхија подиже град преко пута „земље слепих”, тј Феничана који су ту први стигли и нису приметили да је друга обала много лепша за подизање града... најидеалнији положај на свету. Град лежи на 2 континента и 7 брда (као и Рим)... град добија име Византин. Грци овде нису мирно живели јер су се стално смењивали непријатељи који су хтели да освоје град:

-ПЕРСИЈАНЦИ (били су непријатељи неколико векова)   Дарије је успео да умаршира у град...бродове је поставио бочно –по ширини, и тако је пребацио војску. Код Платеје су Персијанци потучени, и морали су да се врате...настао је краткотрајни мир.

-РИМЉАНИ   Римљани су били прагматичнији од Грка...дозвољавали су и обичним људима да присуствују различитим представама...и увек су градили путеве када би освојили нове народе. Захваљујући тим путевима много лакше су могли да премештају војску, и на тај начин контролишу и удаљене провиције. Ово је било још значајније уколико је негде дошло до побуне→ово је формула која важи и дан данас

Константинопољ (Seconda Roma –други Рим). Константин је дозволио исповедање хришћанске вере. Постоје и приче да је примио крст пред смрт, али за то не постоје докази. Византијско царство трајало је 11 векова, што је незапамћено дуго. Током тог периода оно се непрестано смањивало и повећавало. Цариград је 27 пута био под великим опсадама и опстајао је током 11 векова, све до 28 фаталне опсаде под вођством Мехмеда II освајача. Турци су пореклом из централне Азије, а када су кренули у поход на Европу заобишли су Константинопољ jer у том тренутку то био превелик залогај за младо племе.    

---

  ВАСЕЉЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА 1821 испред врата обешен је патријарх који је учествовао у побуни против Турака. У знак поштовања према њему ова врата се никада не отварају. Данашњи изглед конака је из 1984. Претходни је био од дасака и изгорео је у пожару. Десетак година касније саграђен је данашњи који је од чврстог материјала, док су споља постављене даске како би био аутентичан. Овде се налази икона богородице са Христом (15 век), поклон Руског цара...иконостас из 18 века.  

---

  МУСТАФА КЕМАЛ АТАТУРК (отац свих Турака) био је ожењен 4 год. Није имао деце. Умро је 10.11.1938 у Dolmabahce, а сахрањен је у Анкари. Познат и по победи над Британцима на Галипољу.

• дао једнака права и мушкарцима и женама + право гласа
• мушкарци могу да имају само 1 жену
• забранио ношење феса и фереџе
• избацио из употребе Арапске речи које су стигле са Кураном
• уместо петка нерадни дан је недеља
• прогласио је Анкару главним градом
• од 1930 сви имају презимена, а он узима презиме Ататурк које је законом забрањено да добије неко други.

  ЏАМИЈЕ -Свако ко има пара може да подигне џамију, али само са једним минаретом. Право да подигну џамију са 2-4 минарета имају само султани и чланови њихових породица.минарет (el manara арап. –светионик) Када су први пут угледали светионик толико су се одушевили да су решили да га додају џамијама. Данас на џамија постоје звучници, али некада је то било место, високо место, на које је излазио хоџа и позивао вернике на молитву. Данас у Истанбулу постоји око 3.000 џамија.  

 РАМАЗАН -Мухамед је рођен у Меки. Рано је остао без родитеља. Прво га је чувао деда, па стриц. Пости се 30 дана за време дневне светлости (по III канону муслиманске вере). Дозвољена је само вода, мада прави верници не пију ни воду. Муслимани прво перу ноге, руке до лаката, лице, нос, врат и косу.

5 канона вере:           

• 1. Алах је једини бог, а Мухамед његов пророк                       
• 2. 5 молитва сваког дана. Молитва је увек ка истоку –ка Ћаби у Меки.                       
• 3. ходочашће у Меку                       
• 4. Рамазан                       
• 5. давање милостиње сиротињи... одатле потиче бакшиш   

---

ХИПОДРОМ

Почео је да га гради Septimije, а завршио га је у IV веку Konstantin Veliki. Ово је била једна од најкрвавијих арена. Са димензијама 370 х 160 m, и са 40 редова седишта, могла је да прими 100.000 гледалаца. Они су били подељени по класама и вероисповести. Раније је око хиподрома постојао јендек (канал) и ту су се првобитно одржавале борбе са животињама. Канал је касније затрпан, а около је подигнута ограда и постао је хиподром. 

НЕМАЧКА ЧЕСМА Фонтана Kajzera Vilherma II. Изграђена је 1898 приликом његове посете Истанбулу. 

ЕГИПАТСКИ ОБЕЛИСК: У Истанбул га је донео Teodosije и он представља велику победу Византије над Египтом иако Египат они никада нису стварно држали.Ово је и најстарији споменик у Истанбулу. Потиче из периода Tutmesa III, и на њему пише: „Управљао сам војском 30 год. и проширио границу земље, и све сам то урадио за бога Ра и то све остављам богу Ра”. Обелиск је висок 25 m. Горњи део је од гранита, а доњи од мермера и све 4 стране су осликане.

ЗМИЈСКИ ОБЕЛИСК Потиче још из периода пре н.е. Направили су га Грци од заплењене бронзе када су победили Персијанце.Прво је био у Делхију, па је пренет у Истанбул. Висине је 8 m.Представља 3 уплетене змије на чијим се главама налазила златна тепсија.Тепсија је брзо нестала, као и једна глава. Друга глава је у Берлину, а трећа у .... 

ПЛЕТЕНИ СТУБ Висине је 36 m и потиче из времена Konstantina VII у 10 веку, а можда је и старији.  ....

Обелисци су данас уроњени, налазе се испод нивоа земље, временом su se нагомилавали слојеви, а они су тонули. 

---

СВЕТА СОФИЈА (Аја Софија), ВЕЛИКА ЦРКВА, ЦРКВА СВЕТЕ МУДРОСТИ 

• Црква је грађена 3х:
  • Први пут гради је Константин Велики од дрвета. У току једне побуне народ је између осталог запалио и цркву
  • Други пут подиже је Теодосије II. Трајала је од 415-532. У устанку проти цара Јустинијана изгорео је велики део града а заједно са њим и црква. Тада је погинуло око 30.000 људи.
  • Трећи пут гради је Јустинијан. Овог пута гради се од мермера. Направљена је за 5 год (532-537) са 10.000 радника.

Димензија 100 х 70 м, куполом 50м висине, пречник 32м постала је главно хришћанско светилиште и то у периоду од скоро 1000 година. Све до 1453 када су Турци освојили Константинопољ. Град су преименовали у Истанбул, а цркву претворили у џамију. Уклоњена су звона, олтар, иконостас, а иконе су прекривене малтером који је накнадно исцртан муралима у духу Ислама. Током трајања отоманске империје цркви су додата и 4 минарета. Минарети су различити јер потичу из 3 временска раздобља.

Некада је била највећа, а данас је 4 у свету, после Лондонске (Св. Павле), Римске (...) и Фиренце (...)1936 по налогу Кемал Ататурка постала је музеј. По његовом налогу откривају се мозаици, који су били сакривени испод малтера. У Светој Софији и данас стоје трагови из периода када је она била џамија. Остали су натписи, а за њихов останак постоје 2 објашњења. По првом нису могли да их изнесу кроз врата а да их не исеку. А пошто је на њима исписано Алахово име то је било недопустиво. По другом који је и вероватнији, ови натписи су намерно остављени као доказ да су на истом месту биле две културе, две вере у разичито време. 

Данас се у Аја Софији могу видети:…

• свеће из Будима (донете за време Сулејма из Београда)...
• фреска серфима...
• свеци са 6 крила…
• ложа императорских жена…
• врата окићена мермером (Забрана икона трајала је 726-843. -11.3.843 одржан је хришћански конзул и од тог дана је укинута забрана)...
• 12 јаганаца -симболизују 12 апостола...
• библиотека...
• соба лудих султана (у истом гробу сахрањена 2 султана Ибрахим и Мустафа)...
• императорска врата –на њих је улазио и излазио само император...
• отисак копите и длана (наводно их је направио султан Ахмет када је ушао у цркву са коњем –то је само прича, јер су отисци лажни –уклесани у камену)...
• мозаик императора са женом Иреном....
• мозаик на коме се налазе свети Јован, Богородица и Исус...
• гроб HENRICUS DANDOLO који је био вођа Латина. (Његова унука била је удата за Стефана Немањића, а брат Сава дошао је у Никеју и ту је узео аутокефалност православне вере за Србију...)
• мозаик Александра (брат Лава IV),. Они су заједно управљали државом, али се је Александар после неког времена повукао. Вратио се је поново на престо након смрти брата Лава IV. По тадашњем закону морао је да влада једну годину и тек онда да се конацно повуче. Ово је и јединствен случај у историји јер се зна да су се у току борбе за султански престо браћа убијала за једну ноћ...
• молба за грешнике, мозаик богородице:      „удахни ме догледом  исплети у светлост исцели тело љубави  безвремена звездоносна дево”   

---

ПЛАВА ЏАМИЈА (Sultan Ahmed dzamija) 

  Саграђена је по узору на Аја Софију и представља бисер отоманске архитектуре. Купола је 44 m у пречнику, а димензије 72 х 62 m. Унутрашњост је од плавих керамичких плочица, по којима је и добила име.Такве плочице више се не праве, јер мајстор није никоме открио тајну. После завршетка Плаве џамије, султан је наредио да се пећи запале и униште како се тамо више никада поново неби пекле плочице.

  Sultan Ahmet I познат је и као султан три четрнаестице: 

• био је 14 император по реду-         
•  у 14-ој години је постао султан-         
• владао је 14 година

  Oн је био и први султан који није извршио ритуал братоубиства. Султан коме се преписује да је започео закон о братоубиству је султан Мехмед II –Освајач. Он је дао погубити своју браћу, која су му владавину могла довести у питање. Овај ,,закон˝ ће се примењивати у начелу при свакој будућој промени и доласку на власт нових генерација султана. Sultan Ahmedје на самрти прогласио свог брата Мустафу за наследника, јер је његов син Осман био премлад

  .Архитекта Mehmed Aga није добро разумео султана када му је овај причао какву џамију жели. Султан му је рекао да минарети буду златни (alten) али је он пошто је био мало наглув разумео 6 (alt). А како се султан не сме поново питати, јер када он говори све је јасно, он је направио џамију са 6 минарета. Постоји веровање да је султан када је видео да минарети нису златни наредио да се архитекти одсеку руке до лаката. Изградња ове џамије била је директна увреда и непоштовање према Ћаби јер је она имала 5 минарета. На крају су јој додали још 2, тако да их она данас има 7.

  Жене се моле у галеријама са стране На улазу у Плаву џамији пише: „Бог помаже ономе ко сам себи помаже” тј. човек сам ствара своју судбину. Ово је супротности са учењем, које каже да је твој живот онакав какав ти бог намени...!

Kаже се и да бог вероватно није ни видео тај натпис. J  

---

ТОП КАПИ 

На улазу у Топ Капи је чесма, једна од најлепших. Потиче из периода Sultan Ahmet III (1728) комплекс није изграђен одједном, већ је временом дограђиван Владало је 36 султана у периоду од 634 година

• 6 је живело у Бурси, Једрине (до 1478)
• 24 је живело у Топ Капи-у (до 1856)           
• 6 их је живело у Долмабахче 

После револуције 1924 Топ Капи палата претворена је у музеј и отворена за јавност. Током своје дуге владавине Отомански султани су сакупили импресивну колекцију блага, чији се преостали део налази у палати.  Комплекс се састоји из 4 целине -

• I. Врт У овај део врта могао је да долазии обичан народ, како би се жалио или нешто тражио. У овом врту увек је владала тишина и ту су се изрицале казне. Од најблажих (да их бичују по табанима), до најстрожих (одсецање главе). Ту су увек стајали стражари, а ту је била и пекара, штампарија новца, болница и црква. Црква Aja Irina, никада није претворена у џамију, и ту се је молила Мара Деспина. Мара Деспина је била српкиња, жена Мурата II. Она је прве ноћи када су се срели тражила од љега 2 ствари. Прва је била да не прими муслиманску веру. То јој је одобрио. Друга је била да се он више не жени, на шта се је он само насмејао. Мара Деспина је запамћена као прва жена којој је дозвољено да не прими муслиманску веру. У Aja Irini је био и први археолошки музеј. Принцеза Оливера, била је жена Бајазита I. Шурак јој је био Стефан Лазаревић. 
• II СВЕЧАНИ ВРТ Овде обичан народ није имао приступу овом делу налази се 20 сала Данас је ту изложба кочија, кинеско посуђе...Ту су се одржавале конференције, говори, састанци султана, ту су се делиле наградеТу је била и кухиља у којој је могло да једе 15.000 људи (7.500 по смени). Данас је ту изложена колекција кристала, сребра и кинеског порцелана.Султани су јели из посебних тањира који су могли да промене боју у колико дођу у контакт са отровом. 
• III РЕЗИДЕНЦИЈА СУЛТАНА У овом делу се је налазила дворана у којој је султан примао стране државнике и велике везире.Данас се овде могу видети костими султана и свилених кафтана, бројни сатови и средњевековни списи. 
• IV просторије где су одмарали султани... просторије где су обрезивана султанова деца У овом делу су данас изложени јатагани и бодежи. Неке од њих су правили и сами султани, попут Бајазита II. Велику пажњу привлаче и мачеви крсташа и отомански штитови.  

---

БОСФОР

Босфор је жила куцавица овог града.У Турској не важите за правог богаташа уколико немате кућу на Босфору. Истанбул нема своје плаже иако је на Мраморном мору. Вода је јако загађена и данас су свуда постављени филтери, па они очекују да ће вода за неких 10-ак год бити много чистија. Испод првог моста на азиској страни налази се мало острво. Данас је то једно од обележја града. Некада је коришћено као карантин центар у време колере, као светионик, царинска тачка и поморска капија. Познато је и под именом „Невестина кула”. По легенди на њему је живела принцеза којој је било проречено да ће умрети од уједа змије. Ту ју је чувао отац како би она избегла то лоше пророчанство. Међутим једног дана, заједно са храном у корпи са воћем на острво је донета и отрована змија. Девојка је настрадала, а пророчанство се је испунило. 

ПРИНЧЕВСКА ОСТРВА

9 острва од којих су 4 већа, а 5 мањих. Вожња до њих траје око 1.5х На острву је забрањена употреба моторних возила, а основни вид превозног средства су коњске запреге ..православни манастири...академија Руске ратне морнарице...затворена Грчка православна школа  понедељак

 

 

 

КАПАДОКИЈА

Троугласти део између мањих градова. Заузима малу површину, али има јако пуно споменика и потребно је 10-ак дана да се све обиђе. Домено Кападокијска изгледа специфично, а настала је захваљујући вулканским ерупцијама. Лава која се је спуштала прекрила је ово подручје које је било од ТУФ-а (камен пешчар). Ново настала структура дозвољава да се унутрашњост дуби а да се при томе не обрушава.Овај природни феномен је под заштитом Unesca. Период раног хришћанства, цркве из овог периода се још увек нису осликавале. Ми обилазимо 3 локалитета. 

ДЕРИНГУЈУ (подземни град)

  На овој површини постоји преко 10 подземних градова од којих су само 2 отворена за Туристе. Подземни градови се дубе у туфу, и тадашњи народи су сакривајући се у њима могли да издрже опсаду и од колико месеци. Улаз се је затварао са унутрашње стране и никако није био видљив са спољне стране.Процењује се да је у тим подземним градовима могло је да стане и до 20.000 људи.Место где су подизали град је било бирано тако да буде у близини подземних вода и то тако да извор буде изнад њих и да се слободним падом вода слива ка њима.У Дерингују, је туристима омогућен приступ на неколико нивоа.Зна се да су стоку држали у првом нивоу јер је она била јако узнемирена и гласна у колико би је спустили у неки од нижих нивоа. На првом нивоу је била мирна. Јела је из својих јасли и није откривала своје присуство док је војска прелазила преко подземног града.На последњем нивоу, у коме је била и најнижа температура налазило се складиште жита, сирева...Имали су и цркву па су се у овим градовим вршила и крштења.Имали су и школу у којој се је учила астрономија, математика... Учитељи су седели на платформи, а ђаци на кожи. Са стране су биле просторије за учење.Тотална дубина је 85м.Систем силаска на следећи ниво је био системом стрме равни. Степенице су постављене касније због туриста.Хришћани се у овим градовима крију од Арапа, па онда од Селџука.   I су их користили рано хришћани (за време Римљана) –за то су чули од Хемотита II поштоваоци иконаIII За време Турака и Селџука су се опет крили хришћани. Доласком Отомана хришћани више нису морали да се крију. Морали да плаћају високе порезе, а то је султану било сасвим довољно. Хришћанима су овде забрањени звоници и слике. У Исламу звоњава звона узнемирава умрле душе које лебде у ваздуху. У муслиманским просторијама се не држе ни пси јер се сматра да њихов лавеж такође узнемирава мртве.Грци су упорно у отоманско време стављали звона али им никада није било дозвољено, све до последњег султана, да на њих звоне и да се оглашавају. Хришћанско становништво је после Лозанског мира отишло из Анадолије. Град Измир је 1920 имао 80% хришћанског становништва, а само 20% муслиманске вероисповести. 

 ИХЛАРА ДОЛИНА Доста скривена долина и ту се појавила комбинација манастира са црквама.

  Византијско фрескно сликарство ради се на влажном зиду који се кваси док се потпуно не утопи у води. Ово се ради да зид не би повукао боју.  Овде нема припрема слике већ се одмах црта. Значи umetnici морају да буду јако вешти. Користили су природне боје. Лице, бели пигмент, модификовани кречњак који има љуштуру па се меље. За оне који нису свеци додаје се охра (жута), а свеци, пророци и анђели имају зеленкасту боју. Црвенкасте боје, црвена охра, када изгори жути каолин. Елефандијум, црни пигмент, угљенисањем слонове кости. 

  Иконе нису остале, јер су прављене од племенитих материјала тако да су оне настрадале, очерупане су. Из њих је изађено сво сребро и драго камење.

---

A treći lokalitet ??? e pa nema... pokvarila nam se lasta

 

---

СИДЕ (нар)

  Да је ово стари Грчки град указује сам положај града. На овом подручју су Грци по први пут били приморани да проговоре Азијским језиком, јер су увек до тада успевали да покореним народима наметну свој језик. Језик Сида још увек није дешифрован.

  Град је имао такав географски положај да се практично налазио на магистрали многим војкама, па је самим тим због тога плаћао своју цену. Око Сидеа се сукобљавају 2 Грчка генерала који су припадали формацији Александра Македонског. Са мање или више среће град је прелазио из једних у друге руке. Град заузимају Римљани. Захваљујући 2 постојећа тока поправљају аквадукт. Сваки римски трг је пружао могућност да се ужива на тргу по сваком времену.

  Одласком Римљана на ове просторе долазе Арабљани. .Арапи и Персијанци када освајају град траже земљу и воду. Уколико им то град пошаље значи да се предају. Они то овде нису добили, па град пале до темеља. Народ се сели у Анталију, па се овај град често зове и стара Анталија. Град је за време Византије, у V и VI веку делом вратио стару славу, али ни близу какву је имао раније. После Византије град освајају Турци 1440, и тада град губи сваки значај. Римске аквадукте који су били дуги око 35 км, нико није знао да одржава. Бунари пресушују и у граду је остала само неколицина да се бави рибарством. Град практично постаје село.Тек у 20 веку поново почиње да личи на град.

  Сиђани нису били омиљени, јер се је својевремено у овом граду налазила највећа пијаца робова на Медитерану. Значи богатство Сида је лежало на несрећи других људи. Били су велика конкуренција Феничанима. Новац су ковали од V века па до Римљана. Овај град је имао 2 тока слатке воде.

  Позориште је примало око 12.000 људи, и Грци су за разлику од Римљана имали изузетан однос према позоришту. Они одлазе у позориште да доживе истинско узбуђење и знали су да је живот кратак и да сваки моменат треба ценити.

---

АСПЕНДОС

 Археолошко налазиште које је посвећено Римској уметности. Аспендос  је огромно налазиште, а његов театар је највећи сачуван театар из Римског периода. Својевремено је овај град био јако богат. Имао је много становништва. Био је монументалан али је  настрадао у земљотресу у 12 веку није уништен ратовима. Амфитеатар је направљен од пара 2 брата која су га саградила у част императорске породице. Ово је четвороспратно здање. С предње стране је био украшен скулптурама, а на стубовима иза бине налазиле су се скулптуре које су сачуване и налазе се у Анталијском музеју.

 Овде су се играле драме, трагедије Ту је била граница експанзије Грчке, па Рима с једне и Персије са друге стране. И било је питање, хоће ли Грча па Рим Персији или ће Персија Европи. Овде се је одиграла и велика битка између Грчке и Персије. Победили су Грци. Морали су да плаћају и порезе који су били најмањи под Персијанцима, већи под Грцима а највећи под Римљанима. Римљани дуго нису били заинтересовани за ово подручје, али када су гусари почели да пљачкају и Римске бродове решили су да уведу ред на Медитерану. Гусаре су били најамници Митритада који се 40 год борио против Римљана. Када су уништили њих уништили су и Митритада. 

---

АНТАЛИЈА - АТАЛИА

Основао ју је Атаl II Pergamski .Има реку Дуде. Лета су јако топла, и преко 40^оС, а зиме влажне са највише падавина у јануару. Овај град је настао после распада царства Александра Македонског. Овде се први пут појављују одвојене четврти: муслиманска, грчка, јеврејска и краљевска четврт. Хришћани су били ван зидина града, а муслимани (османски турци) су ове просторе населили тек 14 на 15 век. По попису из 1947 овде је живело 25.000 становника, али стварањем услова за развој индустрије, отварањем универзитета постаје прави

Медитерански град.Анталија нема директне плажу. Своје туристе Анталија прихвата на периферији, и само мањи број њих се смешта у самом центру града.

 ХАДРИЈАНОВА ВРАТА из 130 године н.е. и налази се у центру Анталије. Висине је преко 8м, изграђен је од белог мермера и 1960 је рестауриран.   

---

  АЛАЊА

 Чувено језгро гусарске флоте је било у Алањи. Део изнад Анталије па све до Бодрума личи на црногорско приморје.Код Фетија, налази се плажа Улудениз која је проглашена за најлепшу плажу на Медитерану. Овај град је имао велику стратешку вредност и сигурно залеђе, јер му семогло прићи само са мора. Гусари су били овдашњи људи: Јермени, Грци, Турци. Овде су се крили по пећинама.

Бродови су им били бокасти, широки и брзо су се кретали. Прилазили су броду са стране, разбијали га и док је он тонуо они су га пљачкали. Гусари су пљачкали бродове и ометали Римљане. Били су групација на коју се је ослањао Митритад.

  Када су Османлије освојиле Кипар Алања је почела да губи свој стратечки и трговачки значај. Црвена кула је обележје Алање. Овај град нема надземних токова, а проблем са водом су решили мноштвом цистерни. Било их је око 400.

---

Неке белешке о Грцима 

  Поклањали су пажњу образовању. Није било довољно да неко буде образован и паметан да би био поштован. Он је морао да има у себи и доброту како би задобио поштовање.

  Нису веровали у загробни живот. Грци су живели у минимализму, принцип златне средине. Били су једноставни људи, за разлику од Римљана.  

Грци су увек градили по мери човека, имали су савршен осећај за простор и ослањали су се доста на природну конфигурацију терена. нпр Атина има лак излазак на море.

---

Данас Турци издају дозволе за археолошка истраживања и археолозима из других земаља, али су они увек под пратњом и контролом Турских археолога. Они воде рачуна да неки комад случајно не заврши ван граница Турске. Највећи Турски археолог који је започео ископавање Сидеа је Менсел. 

---