To malo Španije i Portugalije

  „Putovanje je bolje od stajanja“ – pisalo je doskora u zaglavlju ovog sajta. Ova mudra rečenica,  bi me uvek podsetila na moju omiljenu, još mudriju, japansku poslovicu „Bolje je putovati i nadati se, nego stići do cilja“.  Ali ovog leta, ne znam šta bi, uhvatih sebe na brzaka i nađoh se tamo gde sam decenijama želela da otputujem a decenijama i promašivala tu željenu metu – na Iberijskom ili ako vam je draže, Pirinejskom poluostrvu.


  Krenuti sa Balkanskog poluostrva, pa preko Apeninskog, doći do Pirinejskog, preći ga popreko, stići do njegove najzapadnije tačke i istim putem natrag domu svome, je dug put za petnaest dana. To je više protrčavanje nego putovanje, više samo upoznavanje nego druženje. I kao što posle dva, tri susreta sa nekom osobom, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim kakva je zapravo ta osoba, tako isto i posle dva, tri dana provedena u nekom gradu, ne mogu pouzdano da kažem kakav je to grad. Mogu samo, i kad su ljudi i kad su gradovi u pitanju da znam, da li želim ponovo da ih vidim. Dakle, upoznasmo se Barselona, Madrid, Lisabon, Saragosa i ja...

Žeronimus medju oblacima

  U međuljudskim odnosima, prvi susreti su zvanični, formalni, u manjoj ili većoj meri. Tako je i sa gradovima. Hteli mi to ili ne hteli, prvo se nameću takozvane ’znamenitosti’. A toga je u ovom delu sveta, koliko god i šta god hoćeš. Na sve strane dvorci, palate, crkve, muzeji, spomenici. Glava je začas puna raznih kraljeva, prinčeva, markiza i datuma koji idu uz njih. Mozak prokuvava kada mora da bira između Goje i Boša ili Pikasa i Miroa. Usred ovog arhitektonskog i umetničkog obilja, postane vam jasno da se ovde više gradilo i stvaralo nego ratovalo i rušilo, što na nekog ko dolazi sa Balkana, deluje pomalo zbunjujuće.

Znamenitosti

  „Hm, hm... graditelji a ne ratnici... nešto je tu sumnjivo,“ ne da se zbuniti, neko ko je sa Balkana. „Čekaj, čekaj, a zar nisu oni ceo jedan kontinent oteli? Koliko je karavela krcatih zlatom prešlo preko Atlanskog okeana, ne bi li se ove silne građevine napravile? Koliko su ljudi pobili dok su im otimali i kontinet i zlato da bi ovo ovde bilo ovako visoko i široko, prostrano i ogromno?“ Od ovakvih pitanja, sve to monumentalno i grandiozno se momentalno sroza. Skoro sve, osim Gaudija. Ako bi većinu ’znamenitosti’ uporedili sa suvoparnim bankarskim izveštajima, Gaudijeva dela bi bila čista poezija.

Jedan mladić i šest baba

  Koliko god se neko pri prvom susretu sa vama upinjao da vam dobaci sa kakvim vi to ’dr.’-om ili ’mr.’-om  imate posla, vi ćete, opet, hteli ili ne hteli, zapaziti još nešto osim društvenog statusa te osobe. Na vas će, verovatno, veći utisak ostaviti fizički izgled, gestikulacija, intonacija. Isto tako, koliko god se u jednom gradu šepurili reprezentativni objekti, atmosfera ulice je nešto što je bliže istini o tom gradu. A ulica ima raznih, ne samo u zavisnosti od grada u kome se nalaze nego i od dela grada. Na ulici svakakvih čuda, tako da mi nije jasno zašto dve reči koje su direktno izvedene od reči ’ulica’ – uličar i uličarka - imaju pežorativno značenje.

Ulice Lisabona

  Ulice Barselone ću pamtiti po gužvi. Bilo da se krećete po pešačkim uličicama gotske četvrti ili širokom Ramblom ili elegantnom Paseig de Gracia, do vas se tiska isti turista kao i vi, koji stiska svoju tašnu ili ranac, ne bi li je odbranio od ozloglašenih barselonskih lopova. U Madridu sam uživala šetajući po Calle de las Huertas (Ulica Vrtova). Duž ove ulice, koja podseća na našu Skardaliju,  su umesto vrtova nanizani barovi i klubovi u kojima se svira dobar džez. Na opustelim, vrelim ulicama bogate Saragose koja se u vreme sieste povlači u svoje rashlađene odaje, osećala sam se kao beskućnik.

  A Lisabonske ulice, strme, ponekad vijugave,  ponekad sve u stepenicama ali uvek sitno kaldrmisane, su posebna priča. Dok se noću penjete ili silazite njima a pored vas cvili tramvaj ili brekće uspinjača, osetite isto što i pesnik Cesario Verde – osetite se preplavljeni apsurdnom potrebom za patnjom. Ovaj Cesario je živeo u XIX veku i bio je Portugalac. Ja, evo u XXI veku i sa Balkana. A osetili smo isto. Mora da je ta „absurda necessidade de sofrer“ koja spopada čoveka noću na ulicama Lisabona nešto univerzalno.

Na Rua Augusta

  Ima ljudi koji su talentovani za razgovor. Tek ste ih upoznali a priča sa njima teče kao da se poznajete godinama. Slučajno se sretnete i dok hodate zajedno ulicom, nije vam jasno kako je  to moguće da je razgovor o betonskim bankinama i plakatu zalepljenom na tarabu, koji upravo vodite, tako prijatan i zanimljiv. Tako je i sa gradovima. U Barseloni, kao da sam rođena. Mislim da je to zbog uličnih svirača.

Ulični svirači

  Srešćete ih ne samo na ulici, kako to njihovo ime kaže, nego i po parkovima i pokraj svake ’znamenitosti’. U vašoj trci sa vremenom iz želje da što više vidite, oni će biti dobar izgovor da zastanete i predahnete. Da sednete na stepenik, kamen ili travu i odmorite vaše upaljene noge. Svirači Barselone su uglavnom veseli. Oni će vas razgaliti kubanskim i afro ritmovima. U Lisabonu ih ima mnogo manje i drugačiji su. Oni kao da su uzeli na sebe zadatak da opevaju svu tugu ovoga sveta. Ali svejedno, i jedni i drugi biće zelene oaze u paklenoj pustinji vaše jurnjave. Spisateljica ovih redova je, kad god je bilo prilike, što češće i duže, od oaze do oaze.

Ćaskanje

  Jedan stari Grk, ne sećam se sad koji, uglavnom Grk je, nije Japanac, je rekao: „Slično se sličnom raduje“. Otuda ona radost koju osetimo kada upoznamo osobu kojoj su smešni ili nisu smešni isti vicevi kao i nama ili kojoj je omiljeni film baš onaj koji smo i mi odgledali samo osam puta. E, tako sam se i ja, u Iberiji, radovala pticama. Eto nečeg što nam je zajedničko, eto golubova i vrabaca.

Ptice

  Posmatranje ptica preporučujem kao sredstvo za prevazilaženje krize koja kad tad uhvati svakog putnika. To su oni momenti kad počnete sa sobom da vodite ovakve razgovore: „Ma, šta ću ja ovde?! Ko me natera da lutam po belom svetu?! Hoću kući! Gde je sada moja mama!?!“. Na mene ptice deluju umirujuće. Zato mi je bilo zadovoljstvo da svoje zemičke podelim sa jednim malim jatom u parku u Saragosi. I bila sam iznenađena sa koliko su apetita pozobali svaku mrvicu. Rekao bi čovek da u ovom dobrostojećem i nacifranom gradu niko nije gladan. A eto, nije baš tako – golubovi i vrapci jesu.

Pogledaj me

  Kako god teklo upoznavanje i prvi susreti sa nekom osobom, i vi i ona znate, mada to naravno nikada nećete reći, da to što jednom drugom pokazujete je samo ono spolja, onaj granitni oklop isklesan za preživljavanje u ovome surovome svetu. Ispod debelog sloja kamena, i vi i ta druga osoba, brižljivo čuvate to malo mekane supstance što vam je preostalo, to malo duše. Prema tome, razgledanje i proučavanje skulptura je veoma važna aktivnost i kod kuće i na putovanju.

Skulpture

  Za ovu istraživačku delatnost, Španija i Portugalija nude obilje materijala. Na svakom trgu, u svakom parku, usred svake fontane, na odgovarajućem pijedestalu čekaće vas kamene ili brozane figure ljudi i životinja. A kad već posmatrate skulpture, što ne biste i ljude, one koji su kao i vi, pa su vam zato zapravo od svega i najviše interesantni. Tako ćete u Barseloni uživati u galeriji naroda iz celoga sveta. Madriđane nećete moći samo da posmatrate, oni će hteti da sa vama i prisnije komuniciraju. Oni neće odoleti a da vas ne posavetuju šta bi za vas bilo najbolje da naručite u restoranu i sa puno poleta će crtati po vašim mapama. Ako ne znaju da crtaju, pešačiće sa vama i po dve ulice, ne bi li se uverili da ćete stići tamo gde ste uputili. A Portugalci su opet, kao i ulice Lisabona, nešto posebno. Harizmatični, produhovljeni, neobični, drugačiji. Dugo nećete moći ili nećete hteti da se oslobodite njihovih likova. Pamtićete čak svakog prosjaka naosob koji vam je prišao i zatražio milostinju.  Bar dva, tri sata posle susreta sa njima nećete biti ni gladni ni žedni.

zagonetka

  U mnogim bajkama, duša glavnog junaka ili junakinje se kada dođe ’stani-pani’ sakrije u neku životinju, drvo ili cvet. Zbog toga, za svaki slučaj, trebalo – ne trebalo, preporučujem i obilazak botaničkih bašta i zooloških vrtova. To je dobro iz bezbednosnih razloga, opet – i kod kuće i u belom svetu.

Cveće

  Gledano iz ovog, malo pomerenog ugla, ta Barselona, za koju na svakom turističkom sajtu možete pročitati da vrvi od maštovitih i dovitljivih džeparoša pa stoga važi za jednu od najnebezbednijih metropola, s druge strane je veoma bezbedna jer vrvi i od prelepih parkova i  bašti. Nabrojaću samo one koje sam lično posetila: čarobni Gaudijev Park Guelj, Citadela park i brdo Montžuik, po kome bi mogli danima da otkrivate nove i nove vrtove. Mapa Lisabona je pomalo obeshrabrujuća po ovom pitanju. Na njoj je malo toga zeleno. Ali zato je na 30 kilometara od grada, Sintra – lisabonsko izletište. Tu su, u svoje vreme, nalazili pribežište za svoje napaćene romantične duše engleski romantičarski pesnici, kao što su Lord Bajron i Viljem Vordsvort, pa će sigurno i vašoj biti dobro. A u Madridu pored velelepnog Parka Retiro, postoji i jedan biser, mali i skromni Real Jardin Botanico. Ono što je čar ove botaničke bašte je to što se nalazi odmah pored muzeja Prado. I onda posle višesatnog gledanja Rubensa, Velaskeza, Goje, Boša, skoknete odmah, tu iza ćoška. A tamo, osim raznog cveća, žbunja i drveća, možete da vidite, na primer, i plavi patlidžan i zelenu papriku i pritke sa paradajzom. Ne znam zašto ali meni je to jako prijalo. Ima nekog smisla.

 Za kraj, da se vratim na pitanje sa početka. Da li bih volela ponovo da vidim Barselonu, Madrid i Lisabon? Da. Ostaje samo da se vidi da li će i oni hteti ponovo da vide mene.

U Sintri


  Nekoliko praktičnih preporuka:

 -Hostel ’Old Town’ u Lisabonu je odličan. Čist, prostran i sa osobljem koje voli svoj posao. Tu radi i jedna Slovenka tako da ćete imati prilike da pričate i na srpskom, ako vam to bude potrebno.

 -Za kretanje po Barseloni, preporučujem metro. Svaki put kada bi na displeju pisalo da voz dolazi za toliko minuta i toliko sekundi i onda stvarno došao i dve, tri sekunde ranije, bila sam oduševljena. Po Lisabonu je najbolje peške, ali vožnja tramvajem je doživljaj, pa i to nikako ne propustite. Madrid samo deluje ogromno. Prilično toga se brzo prepešači.

 -Puno korisnih informacija možete naći u turističkim vodičima za Španiju i Portugaliju koje je izdao Intersistem iz Beograda. Isti izdavač je do sada izdao i posebne vodiče za Barselonu, Madrid i Lisabon. Sve ove knjige su na srpskom jeziku, što malo pojednostavljuje stvari.

Autorka teksta i fotografija: Biljana Radulović