Nekako s proljeća…uvek počinju neka nova putovanja, pa i ovo, onako planirano, posle nebrojeno napornih nedelja u buđavoj kancelariji, bez velikih priprema, s’ malo očekivanja, pomalo odsutna, obrela sam se na putu za Prag... Ovaj čudesno bajkoviti grad već u prvi mah očarava i pleni svojom toplinom, ali pre svega osećajem kao da ste već odavno tu, i svaki novi korak, novi trg ili ulica koju osvajate, biće kao da je već poznate… ili je to onaj osećaj koji negde u dubini svoga Ja, pronalazimo iz nekih davnih pričica pred spavanje, pa nam je upravo sad to do?ivljeno, delovalo tako poznato.
Već smo duboko zagazili u noć, skoro pa uspavani, smoreni od euforične potrebe za beskrajnim čavrljanjem…kada je po pravilu stigla i prva pauza, a potom i sve ostale… a bilo ih je koliko voliš i koliko ne voliš … sve u svemu, bez većih poteškoća na nevoljenim nam graničnim prelazima, moglo bi se čak reći i u rekordnom vremenu… sunčano jutro, za neke već uveliko dan, osvanulo nam je u Pragu.
Skoro pa bez oblačka.. širom otvorenih ociju a bogami i usta, zaboravljajući na neprospavanu noć, sa iskrivljenim vratom, koji je sevao nenaviknut na sedišta udobnih autobusa, opčinjeno sam zurila što u besprekorno uredne fasade, što u zlatom obasjane krovove, što u čiste pločnike, praveći pokrete neuva?bane gimnastičarke na parteru … usput više puta gubeći grupu.
I ako mu je prefiks zlatni, ne očekujete zlato u nekim velikim količinama... pozlaćeni su samo pojedini delovi tornjeva i kupola, za koje ka?u da ih još niko nikada nije prebrojao, pa se ni ja nisam trudila oko ovog uzaludnog posla. To ipak nije umanjilo sveopšti utisak koji me nije napuštao do poslednjeg dana. Nenaviknuti na bljestavu čistocu svuda unaokolo, savršene kitnjaste forme, krovova, fasada, skladno i s’ukusom opremljene izloge , starinske pivnice, moderne kafice, luksuzne restorane, šarene suvenirnice i čega sve još ne … bili smo već pripiti a da nismo ni okusili čuveno ‘crno’.
Ovaj čudesno bajkoviti grad već u prvi mah očarava i pleni svojom toplinom, ali pre svega osećajem kao da ste već odavno tu, i svaki novi korak, novi trg ili ulica koju osvajate, biće kao da je već poznate… ili je to onaj osećaj koji negde u dubini svoga Ja, pronalazimo iz nekih davnih pričica pred spavanje, pa nam je upravo sad to do?ivljeno, delovalo tako poznato. Ne znam ni sama koliko sati ili dana treba provesti, ili išetati, pa reći… da upoznao sam ga, obišao… uvek se čini malo i uvek je isto mesto drugoga dana, drugačije lepo… i kao da su noću i danju dva razlicita a opet prepoznatljiva grada.sa mapom u ruci i olujom pod nogama…
Obilazili smo deo po deo grada, i iz dana u dan se divili svemu što tamo ima a ovde nema… a toga ima mnogooo… od…Praškog dvorca na Hradčanima, ... katedrala sv. Vida,... sa kapelom sv. Vaclava i grobnicama čeških kraljeva,... do... bazilika sv. Đorđa i Zlatne ulice, Malostranske namjesti. Karlovog mosta, do... Starogradskog trga sa čuvenim astronomskim satom, pa prema Jevrejskoj četvrti, sa desetak sinagoga, ... pa Vaclavskog trga, Nacionalnog muzeja, pozorišta, ...
I jos mnogo malih slatkih sitnica koje samo vase oštro oko zapazi a što je tako lično a opet tako upečatljivo ... nešto što ćete popiti kao kakvo slatko piće, i čiji ćete ukus osetiti svaki put kada vam pomenu ime ovoga grada. Kada ti posle višesatnog hodanja po kaldrmisanim pločnicima, noge nateknu kao krofne onda je ovo spas:
http://bredovskydvur.unas.cz/uvod.htm
i na kraju meni omiljena http://www.restauraceuvejvodu.cz/ … sa izvrsnom veprovom kolenicom , i već pomenutim - crnim pivom …i naravno savršeno brzom uslugom …
Uz malo sreće u snala?enju po uskim uličicama staroga grada, kao nagradu imaćete osećaj srednjovekovnog viteza koji je nakon višednevnog jahanja, svratio u lokalni bircuz da se dobro najede i napoji … I ako retko naručujem pivo, čitaj skoro nikada... ovde sam sa savršenim u?itkom lokala crno česko, hvatajući kriglu sve sa dobro umašćenim prstima… pa čak i naručivala još…
Naravoučenije: -posetite samo najpoznatije kulturno-istorijske spomenike kao gore pobrojane’ , usput ne zaboravite da ostavite svoj potpis na nekom od unutrašnjih zidova …ako uspete da nadjete slobodno mesto. Ja jesam J! Hik! …e’ i bakšiš naravno! Posle crnog, svetlog ili kojeg hoćete pomešaju se i valute i cifre i cenovnici , pa smo se neprestano preslišavali , … koliko ono beše u evrima … ne u dinarima,.. a u krunama …a od koje smo ono beše cifre krenuli… ma zar je bitno, … neponovljivo je pa vredi malo i potrošiti.
Pored lepog vremena teško nas je bilo ugurati u bilo koji prostor, tipa muzeji galerije i sl. Ipak nismo odoleli da nabrzaka pregledamo crte?e, slike, skulpture Salvadora Dalija…,i ubrzo posle se nasli na trgovima, ili ti po česki ‘náměsti’ma, ulicama koji su vrvele od svirača, raznih umetnika, prodavaca djindjuva, i nezaobilaznih Swarovski izloga, od kojih sledećih par minuta svetluca pred očima, što od lepote predmeta, što od cena.
Kafa na krovu u hotelu u Prince http://www.hoteluprince.cz/ je nešto što se nikako ne propuštata, posebno ako je lepo vreme... odatle je u?ivanje gledati krovove Praga i lagano srkati omiljeno vam piće. Meštani su pak, puni raznih verovanja... pa je broj osam, broj sreće, tako je i ova godina nesto posebno i godina va?nih zbivanja, mogućih prekretnica,… pa zato na Karlovom mostu obavezno treba po?eleti zelju… to je nešto slično kao kod nas kafa, ka?iprst, pa kristalna kugla i sl … ali malo drugačije … ide ovako … odeš do pomenutog mosta, kad uočis gu?vu staneš u red, dobro se načekaš , kad si već stigao, izabereš desni reljef, pipneš ga levom rukom, pritom stojiš čvrsto na obe noge … zamisliš ?elju, samo jednu! … iiiii to je to . Prosto zar ne?,… ali ?elju ne smeš reći nikome , … mora biti realna ili ti ostvarljiva, i ispuniće se,… neki probali i ka?u,… Radi! , meni je jos preostalo da čekam....e sad dokle… ne zna se.
Obilazak zamka Karlštajn, je jedini bio po kiši... stari, sumorni zamak ... po ovakvom vremenu delovao je jos turobnije i jos više srednjovekovnije... ipak stari Česi nisu dozvolili inkviziciji da udje, pa su iz tih razloga prozvani i zemljom veštica, vila i vilenjaka... sreća naša, pa odlazimo dok je još dan... a po savetu iskusnijih... punih ruku poklona jer je ovde jevtinoća u odnosu na Prag... uzgred... kroz ceo dvorac, vukla sam nekakvu kristalnu flašu, kupljenu u lokalnom, usputnom seocetu, ma jako mi se dopala, iiii vrlo povoljno, ka?em vam... čuj flašu... flašetinu ... nekim čudom je pre?ivela torturu vo?nje i evo je ispred mene , u jednom komadu, tj dva ...ima i čep ... i on je kristalni, ... ha!
Prelepe, ma bo?anstvene... Karlove Vari, prepune toplih lekovitih izvora a i mesto za ljubitelje dobre kapljice u obliku Becherovka-e, koja se ka?u pravi izmedju ostalih sastajaka i od banjske vode i zato ima specifičan okus... svakako vredi videti - probati, prošetati, osetiti ako ništa drugo ono bar poredjenja radi, sa našim banjskim turizmom sa kojim ćete svakako naći mnogo (ne)sličnog ... šaljem prilog u obliku slike, koji potvrdjuje teoriju.
U povratku smo nabasali na lokalni supermarket gde se kupovalo sve i svašta, .... pa i sir , koji je u jednom trenutku pretio da napravi rat, u prevoznom nam sredstvu ... i dok su neki optu?ivali svoje susede zbog izuvene obuce i poznatih nam miomirisa u kombinaciji , smrdjevka i ljutića ... ostali su već bili u blago opijenom stanju. Nanjušivsi problem, svoj omiljeni budjavi sir sam br?e bolje smotala u šest kesa, dobro privazala svaku ponaosob i neopa?eno sela na svoje sedište sa izrazom lica ljubazne kelnerice... da nešto ste hteli da pitate ... smrad ...nee ja ne osećam baš ništa... ipak,da vam pozajmim parfem, ako odgovara?
Noć je bila, kada smo stigli u Bratislavu, spuštenih uglova usana i oborenih noseva,... nošeni idejom da bi nam mnogo bolje bilo da smo još jedan dan ostali u Pragu, ... ali zivot je pun iznenedjenja kao i ovoga puta. Još jedno divno jutro učini nam ovaj grad veličanstvenim... mnoštvo maštovitih malih gradskih skulptura... koje su plenile nenametljivoscu i jednostavnoscu... lepih šetalista... trgova i slatkih kafeterija, bašta kao i pogled sa tornja visećeg mosta... učini nam ovaj boravak , za pamćenje....
Ovde se svakako ne zaobilaze Mayer poslastičarnica kao i čuvena Slovenska krčma sa još čuvenijom kuhinjom i domaćim vinom, doduše pomalko kiselim...
Vrtimo slike sa digitalnih aparata, siti i ugrejani ... za nečije ukuse i previše,...al ništa nije nikada ni bilo savršeno... pomalo zamišljeni, svakako umorni... tek, kao da smo juče krenuli, a već smo nazad u našem Beo?gradu.
Pomalo nesvesni svih dešavanja ... sledećih dana često ćemo se vraćati pro?ivljenom, prepričavajući razne dogodovštine nebrojeno puta.
Fotografije: Ivana Anić
Tekst: Violeta Bojović
Postavio: Z.Čubrilo