Kanjon Nevidio, za mnoge je nepoznanica i veliki izazov.On je privilegija samo najupornijih i najhrabrijih. To je kanjon reke Komarnice.Njegova du?ina je oko 3,5 km, a širina na pojedinim mestima oko 80 cm.Stene koje se uzdi?u du? kanjona su toliko strme, a prolazi toliko uski, da oduzima dah.Mala količina svetlosti koja prodire, primoralo je floru i faunu da se prilagode tim uslovima, tako da su i primerci veoma specifični.Kanjon Nevidio će za mnoge ostati nedodirljiv.Medutim proći kroz kanjon koji vodi samo u jednom smeru, napred, Vas osvešcuje, budi, jača i pročišcuje.Po izlasku iz kanjona niste isti.
Šta je to što nas vuče u avanturu, neizvesnost koja se ponekad graniči sa nemogućim?
Neki ka?u da postoji grupa ljudi koji imaju potrebu za adrenalinom i da vremenom postaju zavisnici.Oni su uvek u pokretu, spremni za ekstremne akcije. Ponekad ih je teško pratiti.Oduzeti im tu vrstu aktivnosti, oduzimate im i volju za ?ivotom. Sa naučne strane „adrenalin“ kad se izluči vezuje se za odredene receptore u mozgu i na prirodan nacin pripremi ?ivotinju ili čoveka za borbu, povećava se snaga i kratkotrajne fizičke mogućnosti u tom trenutku, smanjuje se mogućnost krvavljenja i poboljšava vid u mraku.U svakom slucaju posle do?ivljenog adrenalinskog iskustva ?ivot se spozna na drugačiji način,gleda sa druge perspektive, mnogo se više vrednuje i ceni, počinjete da zapa?ate i u?ivate u malim, jednostavnim stvarima koje veoma često prolaze pored nas, da ih mi ne primećujemo ili ne prepoznajemo.
Za sebe mogu reći bez la?ne skromnosti da imam dosta velikao iskustvo što u vazduhu baveci se padobranstvom, u morskim dubinama baveci se ronjenjem, speleološkog iskustva i dosta veliko iskustvo u planini što na manjim što na velikim visinama. Kanjoning je jedno novo iskustvo gde covek vec stecena znanja i predhodna iskustva koristi da bi lakše savladao neke prepreke ili cak u pojedinim trenucima i ?ivot spašavao.
Kroz kanjon Nevidio sam prošao tri puta ,prošle godine u avgustu Neša, David i ja dva puta u jednom danu.Velika grupa, a malo ronilackih odela tako da smo napravili dve grupe.Sa prvom grupom sam prošao za 3 h., a sa drugom grupom za 2h i 20 minuta.Tu se rodila ideja proci kroz kanjon u maju mesecu kad je nešto veci vodostaj.Cuo sam da je njih nekoliko u martu neke godine ušlo u kanjon i da su jedva ?ivu glavu izvukli.Razmišljam ,ali to je mart vodostaj u maju je ipak manji narocito u drugoj polovini maja.
Po objavljivanju akcije za 23 .maj 2009 god. pocinje prijavljivanje.Kao i prošle godine veliko interesovanje ali nedostatak ronilackih odela ogranicava i broj prijavljenih.Davidovih pet i mojih deset, vec nas je 17 ,što je velika grupa za kanjon. U meduvremenu se javlja Zoran iz Banja Luke da dolaze njih petorica svi imaju ronilacka odela. Uh što je mnogo, mnogo je. No za kanjon se i ne prijavljuju pocetnici vec ljudi koji imaju vec iza sebe raznih iskustava.Leti se on prelazi sa sporijom grupom za oko 5 h tako da racunam da ga mo?emo preci u ovolikom broju za 5 do 6 sati.U kanjonu smo ušli u 10.30 sa ronilackim odelima na sebi i kacigama na glavi, licili smo na vanzemaljce.Od opreme smo poneli u?e, pojas i par karabinera i nezaobilazna osmica za spuštanje.Na samom početku vodostaj je bio znatno veci u odnosu na letnji period u avgustu, ali ništa ne nagoveštava kakvo je stanje dublje u kanjonu.Pitali smo se kako li je unutra? ?elja za tim do?ivljajem nas je vukla napred.
Vidno raspolo?eni,oprezno koracamo po klizavom kamenju i posle stotinak metara savladujemo prvi ne tako veliki slap , osecam snagu vode koja je sve jaca dubljim ulaskom u kanjon.Sa Nenadom i Davidom komentarišem da ovoga nije bilo prošle godine.Sledeci slap je još veci sna?niji , dolazimo i do prvog vira u kojem se sa nekih 2 metara visine skace u vodu.Voda više nije mirna i tirkizno zelena kao leti vec zastrašujuce penušavo bela gde prosto kljuca.Uvidam ozbiljnost našeg pohoda znajuci kakve nas prepreke cekaju dublje, no nazad se više nije moglo.Dolazimo i do naju?eg dela u kanjonu svega 80 do 100 cm. širine gde je sada struja veoma jaka koja Vas nosi tako da nema plivanja.Dolazimo i do velikog vodopada kojeg savladujemo spuštanjem niz u?e pored slapa pa onda sledeci vir gde skacemo sa nekih 5 m visine, no nailazimo na detalje koji su sada veoma zahtevni za savladivanje i koji prete zbog jacine vode da dodje do ozbiljnog povredivanja pa cak i pogibije.
Vremenski se zadr?avamo po 1 sat i više da bih pronašli izlaz iz takve situacije.Na pojedinim mestima me snaga vode tako zalepila za stenu preteci da me baci niz poguban slap visine nekoliko metara gde ispod njega kljuca kao u kazanu tako da me dvojica sna?nih momaka sa velikim naporom jedva odvajaju od stene.Zaobilaznog puta nema tako da moramo da se bukvalno spuštamo tj. skliznemo niz slap gde Vas voda pod pritiskom sabija i melje kao u mašini za veš i na kraju izbacuje na površinu.Kaciga mi odavno spala sa glave tako da se nije ni pojavila na površini vode.Ni sam neznam koliko sam se vode napio.Sporo se krecemo vreme brzo curi a tek smo na pola puta na izlasku iz kanjona.Temperatura vode je izmedu 3 i 4 stepena.Zbog dugog cekanja da bi se savladao neki detalj pocinjemo da drhtimo od hladnoce.Znam da nas mrak ne sme zateci u kanjonu, a istovremeno mi je jasno da necemo moci na ovaj nacin doci do izlaza iz kanjona.Na pojedinim mestima koristimo vec postojece klinove ko zna kada postavljene da bi fiksirali u?e koje veoma cesto koristimo.
Posmatarm vec vidno iscrpljena lica ljudi.Ono što me fasciniralo to je pribranost kod svih, svesni ozbiljnost situacije gde smo se zatekli. Prisutan je i strah ali ne i blokada koja je pogubna u takvoj situaciji.Na jednom mestu prelazimo preko jednog drveta koja je voda ko zna kada donela, pa spust niz jedan procep pa skok u vir.Dolazimo i do mesta sa kog se skace u vodu sa najvece visine(7-8m).Svi smo u tom zatvorenom bazenu precnika jedno 10m gde samo na jednom mestu mo?emo stajati do pojasa u vodu.Iz tog bazena sva kolicina vode prolazi kroz jedan mali usek to je levak širine nekih 70 cm. i obrušava se niz slap u vidu tobogana jedno 3 do 4 metra u drugi poluzatvoreni bazen, a odatle vas jaka struja vuce iza stene gde nemate kontrolu padanja dalje.Taj detalj nam je bo najte?i u celoj ovoj prici.Iz prvog bazena gde smo se svi nalazili pomodreli od hladnoce moj pokušaj da se popnem na jednu stenu da bih video kakvo je stanje u drugom delu nije uspeo zbog klizavih patika koje sam imao, no David je uspeo.
Razvlacim u?e i polovinu kacim za jedan opremak koji je jedini i bio na glatkim zidovima stena.Nenad koristi u?e kao osiguranje da ga voda nebih odnela i spušta se niz prolaz prirodnog tobogana i nestaje u drugom bazenu.Du?ina u?eta od 25 metara nije bila dovoljna da dode do kraja bazena gde ga struja jako vuce.Skidam u?e sa opremka stene i sada ga cela grupa osigurava dr?eci kraj u?eta i po potrebni ga izvlacimo ili popuštamo kako nam David sugeriše sa vrha stene.Du?ina 50 –metarskog u?eta nije bila dovoljna da Nenad bezbedno dode do ivice slapa da bih video kakvo je stanje ispod slapa.To sve jako dugo traje.
Pocinje da se javlja i nestrpljenje kod pojedinaca.Stavre odlazi drugi.Pokretima Davidove glave shvatam da je situacija veoma teška ako ne i bezizlazna.Krecem ja, moram da vidim šta se dešava.Svestan sam da bez kacige na glavi mogu ozbiljno da se povredim ali šta je tu je.Dr?eci se za u?e prilazim tesnacu nogama napred gde me voda naglo povlaci.Osecam udarce po kukovima od bacanja i udaranja po zidovima tog takozvanog tobogana i na kraju survavanje u vir dr?eci grcevito u?e ali nikad da izadem na površinu. U jednom momentu sam pomislio, ovo je kraj.Kako sam izašao na površinu ni sam ne znam, udah vazduha i vode, kašalj, samo sam ugledao Nenadovu nogu koji se u tom naju?em delu odmarao tako što se ledima naslonio na jednu stranu zida a nogama na drugu ona mi je bila spas.Kad sam došao sebi vidim Stavreta naslonjenog na stenu.Kako dalje?
Nenad mi ka?e ovako ne mo?emo izdr?ati dugo. Ja krecem, ali ne znam kakav ce ishod sa druge strane biti.Znam da je u pravu.Odjednom se pojavljuje Zvezdan koji upada vrtlog i posle pola minuta se pojavljuje, ali ga voda sna?no nosi jer je ispustio u?e baca ga preko slapa gde nestaje.Nas trojica smo se pogledali . Komentarišem :“poginu covek“!
Vreme sporo prolazi ,a od huka vode ništa se ne cuje.Odjednom vidim Zvekijevu ruku kako maše i vice: 'Ljudi, ja pre?iveo.
Neverovatno kako ti trenuci daju snagu , nadu, a i rešenje.Ugledao sam jedan šiljati kamen kako viri iz vode na levoj strani bazena i nešto levo od jake struje gde voda nosi. Rekao sam kad bih mogli da tamo fiksiramo u?e i napravimo gelender to bi bio spas.Stavre pokusava uz osiguranje grupe koja je iznad nas u drugom bazenu ali prvi pokušaj je bio bezuspešan.Inace je Stavre jak atletski graden momak koji i radi kao spasioc na bazenu Taš. Drugim pokušajem uspeva.To je rešenje.Prolazim ja pa ostali i tako redom.Kanjon se širi i to je znak da se pribli?avamo izlazu koji nije još blizu no ako nastavimo mrak ce nas zateci u kanjon.Gledam okolne stene pokušavam da nadem neko mesto gde se mo?emo popeti.Na levoj strani gledano, niz kanjon je nemoguce. Pogled mi se zaustavlja na jednom mestu gde su stene isturene prošarane sitnim rastinjem i po kojim drvetom mislim da je tu izlaz što i saopštavam grupi da cemo tu izaci iz kanjona.Istovremeno ugledah i malo u?e to jes prusik koji je bio privezan za jedno drvo,znaci neko je vec izlazio tu.
Neko pita pa kako cemo tu izaci.Rekao sam od dva rizika biramo lakši.Do kraja pravog izlaza iz kanjon nas je delilo jedno 300m. Medutim jedan deo ne bih mogli u ovom periodu da savladamo jer je i u letnjem periodu dosta problamatican,toga sam bio svestan.Stavre je vec poceo da penje i za kratko vreme izasao iznad stene.Ono što me malo plašilo da ne naidemo na neku policu pa niti gore niti dole.Stavre je to i hteo da vidi .Ne pojavljuje se niti se javlja.Spustam se niz kanjon jedno 50 metara mo?da cu ga ugledati ispred mene je i Zvezdan koji kada sam rekao da cemo tu izaci vec poceo da skida ronilacko suvo odelo debljine 8 mm koje je imao na sebi.
Najzad se javlja Stavre i daje znak da mo?emo gore što ja prenosim ostalima.Da se nebi vracao tih 50m do grupe ja neskidajuci gumene rukavice pocinjem da penjem i posle jedno desetak metara se tako okliznem i pocinjem da letim nani?e. U mislima mi prolece ovo nemo?e proci bez loma. No nekim cudom prodoh samo sa ogrebotinama.Skinuvši rukavice ponovo nazad i sada uspešno ispenjuci taj detalj izlazim na zaravan gde me ceka Stavre sa recima da je tu neka staza.Rekoh mu da tom stazom naviše se izlazi iz kanjona na asvalti put.Pojavljuje se i David tako da njih dvojica odlaze do kampa za bateriske lampe i još jedno u?e misleci da je Zoran iz Banja Luke poneo.Sad pocinje drugi deo drame.Sumrak polako pada, a covek se zaglavio, to jes blokirao, pa nikako da ispenje jedan detalj od nekih 5 m.Naravno usporava celu grupu.
Pada mrak sad tek postoji još veca šansa od povreda jer je sve klizavo i ako se ne uhvatite za pravi kamen ili koren drveta vi onda letite dole.Posle jedno 2 sata agonije dolazi David sa jednim momkom iz sela koji je poneo baterisku lampu a i njegov je teren kako ka?e lovac je pa poznaje svaki kamen.Uz njegovu pomoc i svetlost lampi polako izlaze jedan po jedan i na kraju smo svi na stazi a posle 1 sat i u kampu.U meduvremenu je i gorska slu?ba iz Nikšica saznala šta se dešava u kanjonu neko od meštana im je javio medutim nisu nam bili potrebni.
U kanjon smo ušli u 10.30 a u kamp smo stigli u 22.30 Bogu hvala, sa puno modrica po telu, ali ništa ozbiljnije.
Ne verujem da sam recima uspeo da docaram pravo dešavanje u kanjonu, ali ?elim da upozorim sve one koji ?ele da osete lepotu kanjona Nevidio da idu u Avgustu, a nikako u Maju. A ako se ipak neko odluci da proba ovakvu vrstu avanture u Maju savetujem:
1-grupa ne sme da bude manja od 5 a veca od 10 ljudi tehnicki spremni i sa znanjem korišcenja opreme.
2-obavezno poneti 3 u?eta du?ine od po 50m.pod uslovom da se jedno po potrebi ?rtvuje.
3-pojasevi obavezno sa po par karabinera i osmicom i par prusika.
4- nikako se ne fiksirati za u?e prilikom spustanja niz slap jer je u tom slucaju davljenje sigurno.
5-prvu pomoc, hranu i vodu
Zahaljujem se svim ucesnicima ove ?ivotne avanture na ukazanom poverenju na njihovoj istrajnosti i hrabrosti.Posebnu zahvalnost Nenadu i Stavretu za posebnu po?rtvovanost i srcanost.
Dragan Pavlovic P.D.Radnicki -Beograd