Za one koji znaju engleski, slovo „C“ u našem (bajkerskom) kontekstu neizostavno navodi na „cycling“ ili ti biciklizam – i na sve ono lepo što nosi sa sobom. Za mnoge druge, nažalost, ovim slovom počinje i reč „cancer“ – rak. Za recimo Lance Armstrong-a, „C“ predstavlja i jedno i drugo!  Možda većini deluje gotovo neverovatno da jedan ovakav elitni sportista sa fitnes nivoom o kome velika većina može samo da sanja, bude pridružen onima koji čine statistiku ljudi sa rakom.

  Nažalost, statistika retko greši. Štaviše, ona otkriva da je rak prostate najčešći rak koji pogađa muškarce. Pravi uzrok je još uvek nepoznat, ali ako ga je Lance dobio, pretpostavka da mi kao sportisti, biciklisti i rekreativci koji se bave nekom aktivnošću možemo biti izuzeti – nema neke velike osnove.

  Najveća ironija leži u tome da nus-produkti metabolizma koji se stvaraju tokom vežbi i treninga mogu doprineti stvaranju raka. Kada je naše telo izloženo velikim naporima tokom fizičke aktivnosti, i nivo metabolizma raste, kako bi proizveo dovoljne količine energije. Samim tim, stvara se i veći nivo štetnih molekula tzv. „slobodnih radikala“. Oni su, da odmah kažemo, normalan nus-produkt metabolizma i bivaju neutralisani odbrambenim mehanizmom samog organizma. Međutim, ukoliko je njihov nivo takav da organizam ne može da se „izbori“ sa svima, oni deluju štetno na ćelijske membrane izazivajući košmar u ćelijskim funkcijama.

  Ovo štetno delovanje, može biti pokretač kancerogenih procesa, a prostata je prema istraživanjima najranjiviji deo kod muškaraca. Tu je i sve više govora da dugotrajne vožnje bicikla, tvrdo sedište takođe mogu da pospeše ove događaje, a naravno, nasledni faktor – genetika i sklonost igra takođe značajnu ulogu. Bilo kakav poremećaj kod mokrenja, bol pri istom, često mokrenje ( specijalno noću ), kao i bol u „donjim“ leđima, bokovima, gornjem delu butina (a da se ne radi o upali mišića, promaji, lošem položaju u snu  ), mogu biti znaci početne faze bolesti.

  U mnogim slučajevima, rak prostate ostaje neotkriven dok se isti ne proširi i na druge organe u organizmu. Na žalost, ovo se upravo i Lance-u desilo, pa je morala biti primenjena kombinacija hemoterapije i zračenja. Iako ne postoji nikakva vakcina ili bilo koji drugi način da se ova bolest spreči, postoje brojne studije o tome šta jesti da bi se rizik od dobijanja ovog kancera drastično smanjio.

  Likopen – crveni pigment koji daje paradajizu boju, pokazao se kao veoma efikasan. On smanjuje rizik od pretvaranja pred-kancerogenog tkiva prostate u potpuno razvijen oblik kancera. Ovo je i empirijski dokazano, pa je tako procenat vrednosti PSA (tumor marker za prostatu) pao za 42% onim ispitanicima koji su uzimali ovaj sastojak. Dakle, paradajz, paradajz čorba, kečap, pire od paradajiza, su odlični izvori likopena.

  Međutim, pošto je ovo kompleksna bolest, postoje i druge namirnice koje deluju na smanjenje rizika. Tako, vitamin E je dokazan kao faktor koji usporava rast tumora prostate. Najbolji izvori vitamina E su cela zrna badema, kikiriki, suncokret, maslinovo ulje, žumance, spanać, brokoli, musli, žitarice. 

  Dakle, ne dozvolimo da nas ovo zatekne, već krenimo sa zdravom i svrsishodnom ishranom što je pre moguće – pogotovu mi koji imamo preko 40 godina...