FoTo Galerije

1810.jpg

Š.L.A.G.

Švajcarska, Lihtenstajn,

Austrija, Nemačka


  0130_1_juhor.jpg

Južna Šumadija


zd_250.JPG

Uskršnja

neočekivana tura


  0270.JPG

Gvozdena kapija


 

IMG_7519_c.jpg

Čenejski salaši


Indeks članka
U DRUŠTVU TROLOVA
OD BEOGRADA DO ZLINA I PO ZLINU
KROZ DANSKU: Putovanje i bicikliranje
PLOVIDBA FERIBOTOM DO NORVEŠKE
ZAOKRUŽIVANJE LAJZENFJORDA
PREIKESTOLEN
DVODNEVNA _BICI_TURA
TROLOV JEZIK I MALI PREIKESTOLEN
VORINGFOSS I JOSTEDALBREEN
NA KROVU NORVEŠKE
POVRATAK SA SEVERA
A AKO PLANIRATE U NORVEŠKU...
Sve strane

 Prošlo je već dosta vremena od našeg povratka iz Norveške. Nekako, puni utisaka, nismo do sada mogli da se skanimo da to prenesemo na papir, tj. tastaturu računara. Sada, kada je to već daleko iza nas (i kada se već prave planovi za neke nove avanture) trezne glave se o svemu tome može pripovedati. Obzirom na tako nastalu vremensku distancu, kao i činjenicu da, osim kratkih crtica, nismo pisali dnevnik puta – sada će možda izostati precizna hronologija događanja. Neke sitnice neće biti pomenute, dok će možda neka manje bitna događanja biti preuveličana, a opet, možda, neki bitan događaj bude ispušten iz ove priče. Pre početka pisanja ove velike priče napominjemo da nemamo baš jasnu predstavu kako će na kraju da izgleda.

  Reč je o jednom fenomenalnom putovanju, sa akcentom na bicikliranje i planinarenje po Norveškoj, a sa primesama Danske, Švedske, Češke i Nemačke, ali tek toliko koliko je bilo neizbežno. Trudićemo se da ovaj putopis uradimo što bolje možemo, nastajaće lagano pred Vama u nekoliko sledećih nedelja ( meseci :), a kako nam vreme i želje budu dozvoljavale. Nadamo se da ćete uživati... izvolite...

  (Nenad) Najpre, nešto malo predistorije. Novembra 2008. sezona bicikliranja se već završila, nastupilo je zimsko računanje vremena, dani sivi i kratki... ukratko, za nas koji ne provodimo slobodno vreme pred TV, prilično sumorno. Tako sam sa Robertom pokušao da ubijem vreme i planirali smo gde ćemo to da odemo kad se razdani i otopli. Ali, da bi to sve imalo smisla u novembru – to je trebalo da bude nešto veliko, ozbiljno i privlačno. Norveška! Iste zime, kupujemo karte do Stavangera u odlasku, a u povratku iz Trondhajma, pošto postoji low cost iz Praga. Osmislili smo i rutu između ta dva grada koju bi u toku 3 nedelje biciklima izvozali. U toku juna, kad već sve izgleda blizu i realno – Robert otkazuje put. Naime, već tokom proleća je rešio da se ženi i vraća iz Češke u Hrvatsku. Kada je pronašao i posao, nije više hteo da rizikuje da polomi nogu na severu i uđe u brak sa gipsom – tako da je Norveška leta 2009. ostala samo u planovima...

DSC_0788
Put Trolova; bio je u planu i 2009, ali vozili smo ga 2010.

DSC_0454
Preikestolen, da li je vredno gipsa?

  Meni đavo nije dao mira, hteo sam na sever pošto poto, i odmah zime 2009/10 počeo da planiram sličnu avanturu. Ovog puta sa Vladom i Zoranom, a ovaj put odlazak planiramo autom. Na taj način bi mogli sa sobom da ponesemo i planinarske cipele, više odeće i hrane, a ne bi morali sve vreme to sa sobom da vučemo već bi svakih 2-3 dana pomerali auto u novu bazu i u njemu ostavljali veći deo stvari. Informacije se sakupljaju, itinerer detaljno planira, a kao definitivno potvrdu da idemo – kupujemo kartu za trajekt između Danske i Norveške. Zapravo, znao sam da ni to ne garantuje da sigurno idemo pošto sam godinu dana pre već pazario avio karte sa Robertom...
  Plan je definitivno uobličen, Zoran i Vlada dolaze autom do mene u Zlin, pripremna vožnja na mom terenu jedno popodne, a zatim svi nastavljamo put na sever. Međutim, komplikacija dolazi 3 dana pred polazak. Vlada neočekivano dobija posao (sa već zaboravljenog konkursa beogradske gradske uprave, raspisanog krajem prethodne godine) i to ga sprečava da krene na ovaj dugo planirani put. Ja nisam mogao da verujem da se ista priča ponovlja, sestra već priča o signalima odozgo koji me upućuju da ne treba da idem u Norvešku. Ali ako sada dignem ruke od toga, da li ikada u budućnosti da pokušam sa time? Da li da pokušam ponovo sledećeg leta ili da se pomirim sa time da mi nije suđeno? Kako sutra šefu (i ove godine) ponovo da otkazujem već uzeti godišnji odmor...

DSC_0505
Malo je falilo da ovim putevima naši bicikli ne prođu

  Sa Zoranom se konsultujem i slažemo se da ipak idemo. Svesni smo da to neće biti baš kako smo zamišljali, da je za duže puteve ipak poželjna bar jedna osoba više (a to posebno važi u našem slučaju gde smo obojica tvrdoglavi, dok je Vlada osoba sa neograničenom tolerancijom). Za Zorana je već prva promena u planu dolazak u Zlin. Nije to tako jednostavno u vozovima iz Beograda, sa gomilom stvari koje uključuju rasklopljen bicikl. Ali o tome će vam pisati on.