FoTo Galerije

1810.jpg

Š.L.A.G.

Švajcarska, Lihtenstajn,

Austrija, Nemačka


  0130_1_juhor.jpg

Južna Šumadija


zd_250.JPG

Uskršnja

neočekivana tura


  0270.JPG

Gvozdena kapija


 

IMG_7519_c.jpg

Čenejski salaši


Tansfagarasana_Thumb_sl  Transfagarašan road DN7C... poslastica od 22km neprekidnog uspona sa mnogobrojnim serpentinama i kaskadama. Izgradjen početkom 70-ih kao alternativa za povlačenje Rumunskoj vojsci u slučaju napada Sovjeta. Danas predstavlja jedan od najatraktivnijih planinskih putnih prevoja u Evropi. Ostavljen u amanet biciklistima i motociklistima slobodno se može nazvati najskupljom biciklističkom stazom na svetu.

  Sezonu  2013 dočekujem sa listom želja koju kao što obično i bude nisam ispunio u potpunosti. Zanimljivo je da mi se lista želja povećava nasuprot slobodnom vremenu koje se smanjuje te sad počinjem da gomilam ture koje bih želeo da izvezem. Ako ništa drugo onda bar mogu da biram iz prilično bogate ponude :) 

  Da bude još zanimljivije Transfagarašarenje je bilo više kao ideja za 2014-tu najviše iz razloga što nisam bio načisto sam sa sobom što se tiče fizičkih mogućnosti. Nekako sam se ulenjio i bicikl je veći deo leta u sobi služio kao stalak za raznorazne stvari umesto da služi svojoj nameni. Tek krajem leta reših da ga koristim u svrhu kojoj je i bio namenjen. Nešto se prelomilo u meni i malo sam živnuo. I naravno umesto da neko vreme pravim dnevne ture kako bih uneo u sebe malo forme i kondicije ja sve to lepo preskočim i započnem planiranje mega ture. Dok sam u glavi krojio plan za drumarenje po Crnoj Gori i BiH dobijam predlog od sestre da idemo u Rumuniju. A u Rumuniji postoji samo jedno mesto gde bih inače hteo da odem a to je Transfagarašan, san mnogih biciklista i motociklista.  

Tansfagarasana_cela_mapa_cr2

Smederevo-Požarevac-Kaluđerovo-Resita-Caransebes-Sibiu-Transfagarasan-Curtea D'arges-Targu Jiu-T.Severin-D.Milanovac-Smederevo

  Malo o Transfagarašanu... Transfagarašan road DN7C... poslastica od 22km neprekidnog uspona sa mnogobrojnim serpentinama i kaskadama. Bio bi red da ovde postavim jednu fotku tog pasa ali kad malo razmislim ipak je prerano jer se najsladji deo kolača pojede negde pred kraj ;)  Transfagarašan je dinamičan putni prevoj preko Karpata u Rumuniji izgradjen početkom 70-ih kao alternativa za povlačenje Rumunskoj vojsci u slučaju napada Sovjeta. Danas predstavlja jedan od najatraktivnijih planinskih putnih prevoja u Evropi. Naime, iako je prvobitno napravljen kao drumska veza za severni i južni deo Rumunije u praksi se pokazao kao beskoristan jer je prosto nemoguće tuda preći kamionom ili autobusom. Usled velike visine pasa put je otvoren za saobraćaj od juna do kraja oktobra meseca dok je u kasnom jesenjem i zimskom periodu zatvoren jer praktično puta i nema zbog visokih snežnih nanosa. Zbog toga je ostavljen u amanet biciklistima i motociklistima te se slobodno može nazvati najskupljom biciklističkom stazom na svetu.

  Meni je bila dovoljna samo jedna magična reč "Transfagarašan"... nije ni izgovorena do kraja, a ja sam već pristao.

  Priprema je obavljena za samo dva dana s tim da je bicikl bio u punoj pripravnosti u uglu sobe i samo čekao na moj mig. Društvo mi je pravila sestra kojoj je ovo bila prva višednevna tura - što bi naš narod rekao: prvo pa muško. U tom stilu ona je i ispedalirala ovu prilično zahtevnu turu, onako baš "junački".

 Ovoga puta (moram da napomenem i ovo) idem sa novim bisagama koje je napravila moja lepša polovina. Moja ženica je zaslužna za prilično velike i elegantne bisage u koje je sve stalo, i na moje iznenađenje čak i vreća za spavanje.

Tansfagarasana_001

Magare sa novim bisagama spremno za izazov

 Zvanični polazak bio je 17.avgusta. Medjutim ja sam pred kraj prethodnog dana došao do sestre koja je udaljena od mene nekih 40-ak km i naravno, kod nje banuo pravo na svinjsku daću. Eh, kako se nekad sve lepo namesti. Beše tu gulaš, roštilj, sarma, čvarci...da dalje ne nabrajam (biće možda previše).

 Dan 1.

  Narednog jutra 17.08. ustajemo oko 7h. Treba stići do 9h u Ram (selo izmedju Požarevca i Velikog Gradišta) kako bi skelom prešli na drugu stranu Dunava. Ne bi to bio nikakav problem da stomak nije pun čvaraka :) Aaaauuuaaa, nekako preživeh i te čvarke kombinovane sa tih 30-ak km do Rama. Pola sata kasnije silazimo sa skele na drugoj strani Dunava. Čvarci su se već istopili i pretvorili u kalorije koje će biti potrebne kako bih savladao Banatski vetar. A Banatski vetar kao i obično u Banatu uvek duva i po nekom nepisanom pravilu uvek duva u lice. U želji da se što pre domognemo granice projurili smo kroz Belu Crkvu zaustavljajući se samo kod nekog marketa zbog sladoleda. Ubrzo nakon toga stižemo u Kaludjerovo,poslednje mesto u majci Srbiji. U Kaludjerovu ulazimo u neku radnju pored puta. Prodavačica me upita nešto na engleskom (bila je ubedjena da smo stranci) a ja njoj po naški. Ponekad volim takve situacije jer su reakcije trgovaca vrlo zanimljive. Tu menjamo po 30-ak evrića i dobijamo Rumunske leje, po 42 za 10E. Zanimljive su im novčanice - papir kao da je gumiran a žig im je proziran.

Tansfagarasana_002
Zanimljive Rumunske leje sa prozirnim žigom

  Nedaleko odatle je granični prelaz gde obavljamo formalnosti i ulazimo u Evropsku uniju.

Tansfagarasana_003

Na granici...

   Slede prvi kilometri kroz Rumuniju. Put je solidan a narednih dana ispostaviće se da Rumuni imaju veoma dobre puteve. Posle nekoliko monotonih sati pedaliranja stižemo do Oravice (Oravita). Nešto malo pre toga prolazimo pored moćnih vetroturbina za proizvodnju električne energije. Već se vidi uticaj Evropske unije - ekologija je svuda prisutna. Vetroturbine prvi put vidim iz neposredne blizine i pade mi na pamet kako bi bilo dobro da imam jednu ovakvu pored kuće.

Tansfagarasana_004
Šta bi Tesla rekao kad bi video ovo?

   U Oravici  naručujemo kafu u kafiću pored puta. Gledam u mapu i pokušavam da skapiram na koju stranu ići jer od ovog kafića vode tri putića. Konobarica nas upućuje na sasvim drugi pravac od onog označenog na mapi i mi verujući njoj krećemo tuda. Pola sata kasnije nakon predjenih 13-14 km sa vetrom u ledja, pritom još i naniže skapiram da to nije put koji je označen na mojoj karti. Gledam unazad i razmišljam ko će sad nazad uzbrdo celih 13 km i to sa vetrom u lice. Medjutim, meštani ispred neke kuće nam rekoše da je ovo pravi put za Rešicu (Resita). Ja sam na karti odabrao težu putanju koja vodi kroz deo nacionalnog parka reke Nere. Možda tuda jeste atraktivnije ali na ovu stranu dosta je ravnije a atrakcije će inače biti na Fagarašanu. Hvala konobarici što nas uputi na pravu stranu jer sam se već smorio zbog pomisli da smo zalutali i da se treba vratiti unazad. Krajem dana stižemo nadomak Rešice, prvog većeg mesta na našoj turi. Kako je ostalo vrlo malo do mraka odlučujemo da zanoćimo na brdu iznad grada. Odabrali smo mesto udaljeno par stotina metara od puta na malom uzvišenju sa prelepim pogledom na grad ali kao što obično biva sve što je lepo kratko traje. Tako je i ovaj pogled kratko trajao. Saznajemo od prolaznika da je u blizini azil za pse te se pomeramo nekih 500-nak metara dalje. Nalazimo neki mali deo iznad puta gde je koliko-toliko ravno za šator. Ispostaviće se da je mesto bilo veoma loše - celu noć su tutnjali automobili nekoliko metara niže. Da bude još gore omladina iz grada dolazi do azila i navijačkim trubama nerviraju pse. Beše to turbulentna noć jer su psi lajali gotovo do zore. Ipak uspeli smo da se koliko-toliko naspavamo ako bi se to uopšte moglo nazvati spavanjem.


Dan 2.

  Ujutro mi sestra daje do znanja da od jutarnjeg izležavanja nema ništa. Ja volim izležavanje a ona je ranoranilac i budi me u cik zore - ništa od jutarnje bleje :( Dižemo kamp, pakujemo šator i krećemo u grad. Do grada put se strmoglavo spusta nizbrdo dok pritom bicikli jure na nekih 17-18C. Brrrrr, razbudili smo se na hladnom jutarnjem vazduhu za par sekundi. Za pet minuta smo već u gradu. Gledam na sat, još malo pa će 9h i nije mi jasno gde su ljudi jer je grad pust, nigde nikoga na ulicama. Setih se tad nekadašnje serije "zone sumraka" gde sam video sličan prizor - grad bez ljudi.

Tansfagarasana_005
Pusto u 8h

  Tek poneki automobil prodje ulicom dok pešaka gotovo i da nema i tad shvatam da u Rumuniji još nije 8h. Oni kasne za Srbijom 1 sat a još je i nedelja - dan za odmor.

Tansfagarasana_006
Muzikalna fontana-noću se pomera i svetli  ritmu melodije

   U centru nailazimo na neobičnu fontanu koja je noću osvetljena i njeni elementi pomeraju se i svetle u ritmu melodije. Ubrzo nalazimo i tek otvoren kafić gde naručujemo po kafu. Ovde kao i u većini kafića tokom narednih dana bili smo svedoci lenjosti i nemara Rumunskih ugostitelja. Uglavnom smo ih morali čekati da se smiluju i dodju do stola. Stičemo utisak da ih za goste i nije briga.

  Na izlazu iz Rešice nailazimo na železnički muzej i obzirom da volim vozove ovaj deo nismo mogli zaobići. Suvišno je i pomenuti impozantnost starih lokomotiva koje su restaurirane i u savršenom su stanju.

Tansfagarasana_007

Železnički muzej u Rešici

Tansfagarasana_008
Ova lokomotiva neće krenuti

   Put koji od Rešice vodi ka Karansebešu (Caransebes)  kao stvoren je za bicikliste. Prilično je ravan sa povremenim kratkim usponima. Na jednom od uzvišenja nailazimo na fino odmorište pored puta gde pravimo pauzu za doručak. U blizini odmorišta nalazi se crkva, jedna od mnogih koje smo videli pored puta. Primećujemo da su na mnogim ukrštanjima puteva postavljene figure Isusa na krstu za koje nisam siguran zbog čega su tu.

Tansfagarasana_009

Čest prizor na mnogim ukrštanjima puteva u Rumuniji

   Sat-dva kasnije stižemo u Karansebeš. Na ulazu u grad je podugačak bulevar sa ostrvom koje deli kolovozne smerove. Duž ostrva na svakih 100-tinak metara postavljene su male fontane izmedju kojih je gomila cveća. Očigledno je da se Rumuni trude da prikažu svoje gradove u što boljem svetlu - mogli bi se i naši ugledati na susede. Medjutim i pored tolike vode i raznih fontana voda im je prosto rečeno grozna za piće. Mi u Srbiji izgleda da nismo ni svesni kakvo prirodno blago imamo.

   Karansebeš je grad koji nas je oduševio. Centar sačinjavaju stara zdanja i fontanice na sve strane. Nismo mi krenuli ovamo da bi gledali zgrade ali je nemoguće ne primetiti ih.

Tansfagarasana_010

Fontane na ulazu u Karansebeš

Tansfagarasana_011
Karansebeš - centar

   Na izlazu iz Karansebeša nailazimo na Lidl market i tu smo izgubili gotovo čitav sat. Iz Lidla smo izašli olakšani za po 10-15e i sa obnovljenom zalihom hrane za 2 dana. Usput pazarih i par biciklističkih Crane rukavica jer su mi moje male pa ih dajem sestri. Crane rukavice u Lidlu su 3,5e a i ostali komadi biciklističke opreme su jeftini (jeftinije nego u Srbiji). Od Karansebeša put vodi blago naviše. Negde u usputnim Rumunskim selima susrećemo dvojicu biciklista u suprotnom smeru i pozdravljamo ih. Prvi od njih dvojice projuri pored mene, spazi Srpsku zastavu na mom biciklu i prodere se: eeeeeeee Srbija..stani BRE !!!

  Ono "BRE" bilo je dovoljno da se zaustavimo maltene u mestu - šta ti je naš jezik, svuda je prepoznatljiv :) Ispostavlja se da se Žare (Žarko Knežević) i ja virtuelno poznajemo na ciklober. Internet je čudo - sa njim svet zna biti mali.

Tansfagarasana_012
Prijatan susret sa zemljacima u Rumuniji

   Biciklisti koje smo sreli, Žare i Panta savetuju nas da se od Hacega (Hateg) uputimo ka Petrošaniju kako bi izbegli gužve na prometnoj magistrali na potezu Temišvar-Brašov. 

  Rastajemo se od naših zemljaka i odlazimo svako na svoju stranu. Nedaleko odatle spustamo se niz suludu nizbrdicu do Sarmizeketuše. Sarmizeketuša je bio glavni grad Rimske Dakije. Stajemo na kratko, bacamo pogled na ostatke nekadašnjih utvrdjenja i idemo dalje. Kasno popodne stižemo u Haceg i tu razmatramo Žaretov predlog. U dilemi smo...levo prometnom magistralom ili desno uz obronke Karpata. Medjutim, kako nisam razmatrao Žaretovu opciju pre polaska odlučujemo da ipak idemo pomenutom magistralom ka Sibinju (Sibiu). Iz Hacega penjemo se na osrednje brdo i tu već razmišljamo o mestu za šator obzirom da se sunce već primiče horizontu. Spustamo se sa druge strane u dolinu i nakon nekih 30-ak minuta nailazimo na sasvim pristojnu njivu udaljenu od puta nekih 200-300 metara pogodnu za šator.


Dan 3.

  Posle odlično prospavane noći krećemo ka Sibinju. Od Hacega put ka Sibinju pored kolovozne trake ima i jednu užu traku širine oko jednog metra. Ne znam čemu služi ali nama je savršeno poslužila te se nismo gurali sa vozilima na putu.

  Prvo mesto na koje nailazimo rano prepodne je Orastie i u centru se zaustavljamo kako bi popili kafu i u kafiću dopunili baterije telefona i fotoaparata. I Orastie je mesto slično Karansebešu,lepo uredjeno i prepuno cveća. Nakon pauze od jednog sata krećemo dalje. Na izlazu iz Orastia pažnu nam privlači figura vukodlaka. Tokom puta kroz Rumuniju često smo vidjali obeležja vezana za vukodlake, vampire i ostala stvorenja iz mraka.

Tansfagarasana_013
Karakteristično mitsko obeležje Rumunije - Vukodlak

   Nekolio sati kasnije stižemo u Sebeš i opet nailazimo na Lidl market. Nakon kraćeg zadržavanja u Lidlu nastavljamo dalje. U Sebešu se spajaju dve prometne magistrale iz dva pravca i odatle je saobraćaj neverovatno prometan. Tu sam shvatio da je na neki način Žare bio u pravu jer u životu ne videh toliko kamiona za jedan dan. Na jednom uzvišenju zastajemo kraj nekog izvora pored puta i tu spazimo jedan zanimljiv detalj... da ga ne bih opisivao pogledajte sliku.

Tansfagarasana_014
I Rumuni imaju Holivud :)

   Inače ovaj deo puta toliko je prometan i istovremeno monoton da se nema šta ni opisati. Kilometri vrelog asfalta, buka teretnjaka, mrtav predeo bez naselja, nigde ni pumpe ni prodavnice... jednom rečju bezličnih 60-70km. Popodne stižemo u Sibinj, najveći grad na našem putešestviju. Detalj koji nas je oduševio je taj da je Sibinj odlično pokriven biciklističkim trakama u sklopu prometnih gradskih ulica. U želji da do kraja dana pridjemo što bliže Kartišoari (Cartisoara), selu u podnožju Transfagarašana, kroz Sibinj smo bukvalno projurili. Na 10-ak km od Sibinja skrećemo levo ka Brašovu. Ovde se već oseti uticaj moćnih Karpatskih masiva... teren je blago brdovit i obrastao gustom šumom. Na jednom uzvišenju spazih lepo mesto za šator, medjutim sestra predlaže da nastavimo dalje (ovu odluku platili smo ponovo u vidu loše prospavane noći a u daljem tekstu videćete zbog čega).

   Nekih sat kasnije nailazimo na neku pristojnu livadu zaklonjenu od puta gde postavljamo šator. Dok smo postavljali šator par stotina metara dalje prolazi neki meštanin sa konjem upregnutim u zapregu. Zastade, pogleda nas na kratko i produži dalje. Ne obraćajući pažnju na njega montiramo šator, večeramo, smestamo se u vreće i tonemo u san. Ja inače volim da spavam i dok spavam često gluposti sanjam (he,he,počeo sam kao Karleuša - "insomnija"). 

  Uglavnom,dok sam spavao sanjam kako avion sleće na livadu pored našeg šatora i u tom trenu budim se i čujem brundanje nekog starijeg automobila. Pogledam kroz otvor šatora i vidim kako automobil sa pogašenim svetlima prolazi pored nas, okreće se i zastaje. Nekoliko sekundi kasnije pali svetla i odlazi. Već smo na nogama...pretpostavljamo da je čovek sa zapregom koji nas je video došao da proveri ko mu se mota po njivi, video šator i 2 bicikla pored, skontao da smo u prolazu i ostavio nas da spavamo na miru. Možda to i jeste bilo tako ali nama se razne misli motaju po glavi..šta ako su otišli po pojačanje pa se vrate??? Šta ako ovo, šta ako ono??? Da smo u Srbiji ne bi bilo problema ali ovde je nepoznavanje jezika velika prepreka a ja nisan imao želju da objašnjavam nekom lokalcu šta radim u sred noći na njegovoj njivi. To "šta ako" bilo je dovoljno za jednoglasnu odluku za iseljenje sa njive. Pakujemo šator na brzinu i odlazimo odatle. Kilometar dalje pronalazimo prazan prostor u kukuruzima i odluka pada da se tu smestimo. Bilo mi je smorno da ponovo podižem šator te postavljam ceradu na zemlju,uvlačimo se u vreće i pokušavamo da odspavamo. To mi je igrom slučaja bilo prvo spavanje pod vedrim nebom i mogu reći da uopšte nije loše pod uslovom da ništa ne pada.


 Dan 4.

 Budimo se rano, pre 6h. Sunce tek izlazi iznad horizonta.

Tansfagarasana_015
Dotakao sam jutarnje sunce

   Pogled nam pada na Karpatski masiv udaljen 10-ak km od nas. Čak i na toj razdaljini izgleda zastrašujuće i impozantno.

Tansfagarasana_016
Izgleda veliko čak i iz daljine

   Nakon noćašnjeg premeštanja spavali smo u prekidima te smo bili ispijeni i nenaspavani. Izgledali smo kao da nas je poplava izbacila na obalu. Na brzinu pakujemo stvari i nastavljamo dalje.

  Ubrzo nailazimo na izvor pored puta gde se malo sredjujemo...dok smo se usred noći pomerali sa one livade prošli smo kroz mokru travu, pa preko neke zemlje i tu smo se iskaljavili. Solidno oprani i čisti nastavljamo dalje i nakon nekih 15-ak km konačno stižemo do table koja označava teritoriju Transfagarašan - Balea lac.

Tansfagarasana_017
Ovde se skreće na Transfagarašan

   Tu skrećemo desno sa puta ka Brašovu na čuveni put DN7C poznatom kao Transfagarašan road. Nekoliko kilometara dalje prolazimo kroz Kartišoaru i tu napravismo grešku... prošli smo pokraj prodavnice a nismo se ni zaustavili. Ispostaviće se da je to jedina prodavnica u selu a sledeća je oko 80km dalje sa druge strane planine. Sledeći put ako budemo išli ovuda nećemo grešku ponoviti. Srećom imalu smo zalihu hrane za gotovo 2 dana pa smo uglavnom bili opušteni.

Tansfagarasana_018
Malo selo na najpoznatijem putu

   Na izlazu iz Kartišoare prolazimo pokraj putokaza za obližnju crkvu. Možda smo trebali da svratimo i pomolimo se za sreću. Uspon na TransF je dug i težak te je sreća itekako potrebna. Suvišno je pomenuti da se gore temperatura vrlo brzo može spustiti za 10-15C a kišu i da ne pominjem. No, po jutru se dan poznaje a jutro beše sunčano sa temperaturom od oko 20-ak C već oko 9h. U podnožju stajemo kod hotela i policije i lagano doručkujemo. Oko 9h započinjemo borbu sa planinom. Pred nama je konstantan uspon od oko 22km sa nagibom izmedju 7 i 10 procenata a ponegde na kratko bilo je i više. Već na samom početku uspona nailazimo na natpis na putu koji bukvalno opravdava svoje značenje.

Tansfagarasana_019
Odavde počinje "pakao"

   Prvi kilometar i već smo oznojeni. Puf,puf, znoj lije sa čela dok uspon savladjujemo uglavnom ćuteći. Dosta je strmo a pune bisage dodatno otežavaju vožnju. Moj bicikl ima treking pogon koji nije namenjen za ovakav uspon a i dodatno je otežan zbog punih bisaga. Čim bude prilika za zamenu staviću mtb pogon sa kojim je znatno lakše na velikim usponima sa natovarenim biciklom. Temperatura se podigla na 27-28C, znoj lije sa čela a i voda nam brzo nestaje. Srećom ovaj deo planine ima dosta izvora pored puta mada je voda i dalje bljak.

Tansfagarasana_020
Jedna od mnogobrojnih krivina ka vrhu Transfagarašana

   Krivine se redjaju lagano jedna za drugom dok se penjemo polako ali sigurno. Jedan moj poznanik kaže: "ne postoji toliko strm uspon koliko ja mogu sporo da vozim". Uglavnom gotovo ceo uspon izvezao sam u prvoj brzini sa nekih 6-8km/h. Ponegde je išlo malo brže ali samo nakratko. Imao sam utisak da su me bisage vukle unazad. Na ovakvim usponima ja vozim taktički - jednoličnim ritmom koliko god je to moguće i pritom ne forsiram jer od junačenja i dokazivanja nema vajde. Može samo biti štete u vidu natečenih kolena ili pucanja lanca - ne znam šta bi moglo biti gore od ova dva. Nakon 15-ak km i ko zna koliko krivina stižemo do hotela. Tu vri od turista koji dolaze sa svih strana. Odavde se na vrh može stići žičarom koja se kreće neverovatno brzo. Nisu ni Rumuni mutavi - imaju ultrabrzu žičaru što im omogućava da prevezu veći broj turista i samim tim kasa se brže puni. Pretpostavljam da se iz te kase preliva jer je ovde prepuno ljudi. Odavde narednih 7 ili 8km vegetacija polako nestaje i bujnu šumu zamenjuje zemlja,kamen i nešto malo trave. U ovoj gornjoj zoni put prolazi kroz česte zanimljive galerije u vidu polutunela.

Tansfagarasana_021

Ovo je život!!!

Tansfagarasana_022
Put uzbrdo vodi kroz tunel galerije

   Sa spoljne strane galerije imaju stubove umesto zida i verovatno im je namena da zaštite put od odrona kamena ili snežne lavine. U ovoj zoni temperatura je niža i konstantno pada sa svakim predjenim kilometrom. Ubrzo prolazimo pokraj spomenika nastradalim radnicima koji su izgubili živote dok su gradili ovaj put. Pokušavao sam da zamislim kroz kakve muke su prolazili radnici tokom izgradnje ovog putnog prevoja jer su veliki deo puta probijali sa eksplozivom a pritom je mehanizacija bila daleko iza današnjih savremenih mašina.

Tansfagarasana_023

Spomen nastradalim radnicima u toku izgradnje puta

   Do skoro smo bili u kratkim rukavima a ovde smo već obukli komad garderobe dugih rukava. Karpati nam polako stavljaju do znanja da sa planinom nema šale. Primera radi: prethodne godine na približnoj istoj visini od oko 1400m.n.v na Durmitoru bilo je oko 40C dok je ovde temperatura jedva 20-ak C i pri tom je i dalje u opadanju. Vetar kojeg u donjoj zoni nije ni bilo ovde već poprilično duva, nebo se smrklo i već zamišljam kako će biti veselo ako krene kiša. Kao obavezan deo opreme imali smo šuškavce ali i pored toga svesni smo da će ako počne kiša na ovoj visini biti prilično hladno a pritom na mokre noge ne smem mi da pomislim.

  U gornjoj zoni asfalt je obeležen na svakih 5km sa simpatičnim oznakama tako da svo vreme možete znati koliko imate do vrha.

Tansfagarasana_024

Tmurno nebo nadvija se nad planinu

Tansfagarasana_025
Bilja junački gazi uzbrdo... još samo 5 km

   Put je prilično naporan jer se konstantno vozi uzbrdo. Medjutim i pored svog napora koji ulažemo kez nam se ne skida sa lica. U glavi nam je samo jedna misao "vozimo se jednim od najatraktivnijih puteva Evrope". Ne ide se na Transfagarašan stalno - sad pa ko zna kad. Mada, ovo "ko zna kad" ne znači da neću prvom prilikom krenuti ponovo na Transfagarašan... nikad se ne zna :) 

  Dok lagano grabimo pri vrhu temperatura pada na jadnih 15-16C i sledi ponovno oblačenje. Treći komad garderobe je windstoper prsluk koji nas jedino može koliko-toliko zaštititi. Koliko god da sam ljubitelj hladnijeg vremena kombinacija znoja i vetra na ovoj visini jednostavno ne pije vodu. Zavoji u ovom delu pasa su uglavnom od 180 stepeni, negde i više od toga a i put je dosta strm. Iako deluje da je nagib mali on je ustvari za natovarene bicikle poprilično velik.

Tansfagarasana_026
Mnogobrojne krivine na poznatom prevoju

   Susrećemo dosta motociklista na Transf-u dok je vrlo malo biciklista. Videli smo jednog na mtb-u i jednog sa drumašem. Ispade da smo ovde u neku ruku manjina. Primetno je i da su motorizovani vozači dosta pažljivi prema nama a nije manjkalo ni zadivljenih pogleda mnogih turista koji su nas videli tog dana. Ni mi sami čak nismo bili svesni na kakvu turu smo se uputili dok se nismo našli  na vrhu Karpata - skoro da sam se poklonio sam sebi. Koliko je ovaj uspon zahtevan pokazala mi je leva noga. Nekih 2-3km pri vrhu počinjem da osećam bol u skočnom zglobu.Tri meseca ranije imao sam povredu koja je prividno bila sanirana. Ipak je istina kad kažu da se takve povrede dugo leče. Ne obazirući se na blagi bol nastavljam dalje ka vrhu. Nakon 6,5 sati penjanja konačno izlazimo na najvišu tačku našeg puta koja iznosi 2034 m.n.v.

Tansfagarasana_052

Mapa uspona

Tansfagarasana_027

Srbija na Transfagarašanu... i ja na njemu takodje :)

Tansfagarasana_028
Predstavnik ženskih biciklista na Transfagarašanu... Biljana Milovanović-Ilić

 TRANSFAGARAŠAN JE OSVOJEN!!! 

   Ovde srećemo cikloturistu iz Nemačke koji se popeo sa južne strane (suprotno od našeg smera). On je krenuo na turu iz Nemačke ka Crnom moru. Poželesmo mu srećan put  nekako rukama - Nemački jezik nam je (ne)poznat skoro kao i Kineski :) Tu se nalazi i Balea jezero na čijoj obali je planinarski dom. Pretpostavljam da je voda ledena jer u vodi nema nikoga, a ni ja nisam imao neku posebnu želju da udjem u vodu na visini od 2000 metara.

Tansfagarasana_029
Balea jezero

   Nakon pauze od pola sata koju smo proveli u razgledanju suvenira natavljamo dalje. Pored jezera je tunel kroz koji se prolazi na južnu stranu planine. Tunel je priča za sebe-mokar, slabo osvetljen i nenormalno hladan. Unutra je bilo nekih 5-6C. Meni je tunel ličio na prolaz izmedju 2 sveta...sa jedne strane oblačno i hladno a sa druge sunčano i toplo. Dok je na severnoj strani pri vrhu bilo 15-16C na južnoj strani prži sunce sa temperaturom od 30-ak C. Po izlasku iz tunela lepljivom trakom pričvršćujem kameru za rog na kormanu u nameri da snimim deo spusta.

   Sledi oko 30-ak km puta nizbrdo i šteta je da se to ne snimi. Nekoliko kilometara dalje čujemo tutnjavu vode niz vodopad visine 30-ak metara iz Balea jezera. Vodopad je impresivan posebno zbog visine i količine vode koja pada niz ogromne stene. Na kratko se zaustavljam kraj vodopada kako bih sačekao sestru koja se spusta nizbrdo sa dozom opreza za razliku od mene. Ja nizbrdo jurim automobile koji su primorani da koče u krivinama. Naravno, kočim i ja ali istovremeno izvlačim maksimum iz bicikla pri prolasku kroz krivine - šteta je ne iskoristiti sav potencijal koji nudi dobra nizbrdica. Obzirom na mojih 85kg i 15kg stvari bicikl se u krivinama drži odlično a tek što ideeeee :)

  Što se tiče samog spusta to je oko 30 km sumanute nizbrdice. Prsti trnu od učestalog kočenja zbog mnogobrojnih krivina. Felne se greju,paknovi se tope dok adrenalin bije u crveno. Jednom rečju - ludo i nezaboravno.

Tansfagarasana_030
Adrenalinska inekcija - 30 kilometara nizbrdiceeeee

   Za razliku od severne strane južna strana je prebogata šumom. Toliko je šumovito da sam bio ubedjen da u njoj ima medveda. Potajno sam čak i očekivao da će iz nepregledne šume iskočiti neki medved, čisto da nam začini našu avanturu. Nije meni toliko stalo do takve vrste avanture već mi se svašta mota po glavi. Ako baš mora biti medved na putu nek to bude na nizbrdici kako bi mogli pobeći. Ne bi to meni padalo na pamet da nisam na youtube gledao klipove gde su turisti snimili medvede pored puta na Transfagarašanu. Inače moja sestra nije bila nimalo oduševljena pri pomisli da vidi medveda kako stoji pored puta, mada sam je uveravao da ne bi bilo nikakve šanse da nas stigne nizbrdo. A i nešto sam ubedjen da medvedi ne napadaju bicikliste. Pre bi pobegli glavom bez obzira kad bi nas samo pomirisali jer od ovolike količine znoja na nama i medved bi se onesvestio. Na sreću nije bilo nikakvih medveda te opušteno stigosmo do jezera. U podnožju Karpata nalazi se Vidraru, veliko akumulaciono jezero. Dužina puta oko jezera sa jedne strane je oko 28km i uz levu obalu je jako teško naći ravno mesto za kamp. Jedino zgodno mesto bilo je na početku jezera ali upravo zbog mogućnosti nailaska kojekakvih medveda nismo ni pomišljali na dizanje šatora u ovoj zabiti. Verovatno bi k'o za maler naišao medved u sred noći. Probajte da zamislite scenu: ujutro se probudite i pogledate kroz šator a meda sedi ispred i čeka svoj doručak :)

  Put oko jezera konstantno goredolira a mi smo već mrtvosani od višesatnog uspona. Od vrha do kraja jezera ima oko 60 km a mi smo odozgo krenuli oko 16,30h. Polako nas hvata nervoza jer teren nije pristupačan za kamp a bliži se mrak. Negde pred sumrak stižemo do brane na kraju jezera. Mrak se vrlo brzo spusta a mesta za šator uopšte nema. Od brane put ide ponovo oštro nizbrdo i taj deo koristimo da se što pre spustimo u podnožje nadajući se da ćemo naći neko ravno mesto za noćenje. Nakon 20-ak minuta nailazimo na kamp. Eeeeej,vpravi kamp u nedodjiji pored reke. Pao nam kamen sa srca. Sad mogu da dodju i medvedi, mečke i mečići, vukodlaci i sva ona rumunska stvorenja iz bajki za malu decu - samo kad nadjosmo mesto za noćenje jer je u ovom delu teško naći ravno mesto za kampovanje. Na brzinu podižemo šator dok se još nešto vidi jer je kamp u kotlini pored reke i mrak se brzo spustio.

Tansfagarasana_031
Kamp u dolini pored reke - našje zeleni sa desne strane

 Ovo je bila najbolja noć na ovoj turi. Umorni od dugačkog uspona spavali smo kao klade dok nas je reka svojim hukom uspavljivala.


 Dan 5

  Budimo se ujutro osveženi i odmorni od jučerašnjeg uspona. Otok i bol na skočnom zglobu leve noge mi stavljaju do znanja da ostatak od oko 450 km do kuće neće biti prijatan. Tek narednog dana setio sam se da zglob utegnem zavojem...gde mi je pamet bila. Od kampa put i dalje vodi naniže i usput prolazimo pored nekoliko kampova. Pažnju nam privlači kamp "Dracula". Gledam onu sliku na bilbordu... grof je isti kao onaj iz filma.

Tansfagarasana_032
Kamp "Drakula"" - ko sme neka zanoći u njemu ;)

   Sat i po kasnije stižemo u manji grad Curtea D' Arges. Tu nalazimo Srpski restoran gde doruckujemo. Gazda je Srbin i tu živi sa porodicom. Doručak je bio uhh, predobar. Kobasice, slanina, jaja, sir i pomfrit i sve to za 3,5 evra. Mogu ovi iz Evropske unije samo da nam pozavide jer se nigde ne jede dobro kao kod nas.

Tansfagarasana_033

Srpski restoran u Rumuniji

Tansfagarasana_034
Gazda se pobrinuo da budemo dobro nahranjeni jer je dug put do kuće

   Doručak je toliko bio dobar da mi je pola sata kasnije preseo kad nas je na izlasku iz grada dočekalo poveće brdo. Nije bilo nikakve šanse da ga izvezem te sam morao pauzirati pola sata pored puta dok se sve to malo slegne.

Tansfagarasana_035
Posle obilnog obroka moj stomak je rekao "NJET"

   Povratak ka Srbiji nešto je dinamičniji od dolaska do Karpata. Prodavnice i manja sela su češća u odnosu na prva 2-3 dana a put stalno goredolira i nije više monotono. Moj skočni zglob propisno je naduven i već počinje da bude problematičan. Zbog noge često se zaustavljamo i pri tom pravimo veće pauze. Tog dana prešli smo jedva 100-nak km i već oko 18h noga otkazuje poslušnost. Na sreću stižemo u simpatično turističko mesto Horezu. Odlučujemo da se tu zaustavimo i ubrzo nalazimo povoljan smeštaj. Ceo apartman gde se mogu smestiti 5-6 osoba je 16 evra. To je ono što nam je trebalo - tuš i krevet. Konačno jedna noć koju nećemo provesti na zemlji.


Dan 6.

  Osvanulo je šesto jutro. Prilično odmorni sedamo na naše aluminijumske konjiće i napuštamo Horezu. Pre izlaska iz gradića u pekari kupujemo peciva. Zanimljivo je da sva peciva imaju istu cenu od 1,5 leja (37dinara). Horezu je malo turističko mesto preplavljeno cvećem na sve strane. Ima ga čak i na periferiji po autobuskim stajalištima. Sve je pažljivo zamišljeno i isplanirano kako bi privukli turiste. Sudeći po cvetnim aranžmanima i intetesantnim kućama pored puta verujem da im je to i uspelo.

Tansfagarasana_036
Simpatični apartmanu Horezu

 Plan za 6. i 7. dan je da se predje ukupno oko 360km - toliko je još ostalo do Smedereva. Uspeli smo u tome ali osetilo se narednih dana dok sam se odmarao kod kuće. Ako mene pitate to je nepotrebno maltretiranje jer su poslednja 2 dana više ličila na brevet. Ta dva dana bili smo samo "ciklo" a od onog "turisti" ni traga.

  Šestog dana prolazimo pored skretanja za još jedan atraktivan putni prevoj "Transalpina".

Tansfagarasana_037
Ovo ostavljam za neki naredni put - moram imati izgovor kod ukućana za sledeću turu ;)

  Transalpina je slična Transfagarašanu sa nekih 100-tinak m.n.v. više. Oni koji su išli kažu da je Transfagarašan atraktivniji. To ću proveriti nekom drugom prilikom jer ovoga puta čak i da je Alpina bila u planu ne bi bilo šanse da je izvezemo. Krajolik u ovom delu Rumunije je živopisniji i ujedno manje opterećen saobraćajem. Nekoliko sati kasnije stižemo u Targu Žju (Targu Jiu). Pri izgovoru pojedinih naziva u Rumuniji umalo jezik ne polomih :)
 Targu Jiu je prilično veliki grad na južnoj strani Karpata ka istočnoj Srbiji. I ovde dominiraju fontane i raznobojno cveće.
Pokušavam da uporedim neko mesto u Srbiji sa nekim gradovima u Rumuniji ali bez uspeha. Da li je to uticaj Evropske unije ili ne nisam saznao ali je činjenica da se Rumuni trude da ostave utisak. Od Targu Jiua teren ka Srbiji je mirniji i prilično je ravan. Tu i tamo poneko brdašce tek toliko da razbije monotoniju. Nešto kasnije u nekom usputnom selu sledi nam iznenadjenje. Put koji je bio prilično dobar pretvorio se u podlogu od oštre rizle. Nailazimo na radnike za održavanje puteva i na moje pitanje koliko je dugačak ovaj deo sa rizlom lik mi pokaže prstima broj 15. Zamalo da se srušim sa bajsa. Pogledam u gume na sestrinom biciklu i u sebi pomislim "ako se raspadnu nadrljali smo". Kod mene su bile prilično istrošene ali od njenih guma ostala je samo uglačana gazeća površina. Od šare nije ostalo ni "Š". Temperatura je negde oko 30-35C, gume zagrejane i ćelave, bicikli natovateni a na asfaltu oštra rizla kao podloga za novi sloj. Stisli smo zube i krenuli. Na sreću gume su izdržale i ovaj test. Bio bi pravi bedak da nešto krene naopako negde u nedodjiji.

Tansfagarasana_038
Meditacija na usponu

   Nešto dalje nailazimo na još jedan uspon koji je inače i poslednji u Rumuniji. Spust sa njega nije prijatan jer je asfalt sav u talasima te brzinu smanjujemo čestim kočenjem. Ovaj deo Rumunije je i siromašniji  što je i primetno gde god da pogledamo. Kasno popodne stižemo do Turnu Severina,poslednjeg Rumunskog mesta na našem putešestviju. U grad nismo ni ulazili jer smo skrenuli desno obilaznicom koja je ustvari sa te strane prečica do graničnog prelaza sa Srbijom. U želji da stignemo na noćenje u Tekiju ubrzavamo tempo i nakon pola sata ugledasmo Dunav i Srbiju.

   Do graničnog prelaza ostaje nam još koji kilometar. Ubrzo smo se našli na granici. I ovde ista priča kao i pri ulasku u Rumuniju. Rumunski carinici smrknuti a naši raspoloženi. Nakon obavljenih formalnosti prelazimo preko brane na Djerdapu i eto nas na našem tlu. Sunce je već na izmaku, dan je gotov a mi jurimo do Tekije kako bi tamo proveli noć. Već smo bili na noćenju u Tekiji kod gospodje Zore koja izdaje sobe za noćenje turistima. Kod nje je kao i kod većine smeštaj jeftiniji za domaće (oko 5e) i skuplji za strane goste. U Tekiju stižemo po mraku (isto je bilo i prethodnog puta na turi Požarevac-Kladovo). Po ulasku u Srbiju već smo se najavili i baka Zora nas je dočekala sa rakijom. Nakon tuša i obilne večere ja kao i obično tonem u medvedji san.


Dan 7.

  Poslednjeg dana naše avanture dižemo se rano, pre 7h...pred nama je podugačak put. Sestra do kuće ima 150 a ja celih 180km. Moja leva noga je još od Horeza utegnuta u zavoj i prilično dobro funkcioniše. Put uz Dunav nam je poznat jer smo već vozili tuda. Djerdapska magistrala je odlična za bicikliste i ona je deo trase VELO 6 i tu su biciklisti česta pojava. Nešto dalje od Tekije nailazimo na prvi kraći uspon "Golo Brdo"  od ukupno 3 koliko ih imamo do Požarevca. Uspon je dug oko 5km i solidne je težine. Na vrhu doručkujemo kako bi se nizbrdo sleglo ono što pojedemo. Negde na polovini tog spusta zaustavljamo se na odmorištu pored puta kako bi pogledali isklesanu u steni bistu kralja Decebala visoku oko 40 metara. Nalazi se na Rumunskoj strani Dunava i čak i na toj udaljenosti deluje impresivno.

Tansfagarasana_039
Kralj Decebal dočekuje i ispraća putnike na drumu

   Put od Tekije do Donjeg Milanovca je pust bez ijedne kuće pored. Nema nigde ničega, samo pusta šuma i Dunav. U Donjem Milanovcu zaustavljamo se  na kratko radi kafenisanja i nakon ispijene kafe grabimo dalje. Nekih 10km od Donjeg Milanovca dočekuje nas još jedan uspon, drugi po redu. Posle uspona na Transfagarašan ovi usponi od 4-5km nam dodju tek kao zagrevanje. Nešto dalje iza brda na kratko stajemo na odmorištu kako bih zakačio bisagu koja se smakla sa pak tregera pri prelasku preko neke grbe na asfaltu. Tu dohvatim flašicu sa sokom, potegnem i...zzzzzz, ubode me osa u usnu. Sedam dana vozim se kroz Rumuniju, gledam zmije na putu i pored puta i na par sati do kuće osa se našla pametna da me ubode u usta. Srećom mahinalno sam je odgurnuo od usta pa me je samo malo bocnula ali dovoljno da peče naredna 2-3 sata. Ostatak puta kroz Golubac i dalje do Velikog Gradišta smo bukvalno protutnjali. Delovaće vam kao da nam je bilo dosta svega,i Karpata i Transfagarašana, spavanja po šatorima. Ustvari sestri se žurilo kući jer ona nije imala mnogo vremena na raspolaganju pa otud i ova  dvodnevna jurnjava. Ovog puta zastali smo kod tvrdjave u Golupcu koju smo na jednoj ranijoj turi propustili.

Tansfagarasana_040
Na ulazu u tvrdjavu kod Golupca

   Od Golupca ka Velikom Gradištu nestaje sva lepota Djerdapske klisure i taj deo smo izvezli u smornom raspoloženju. Od Velikog Gradišta saobraćaj se drastično povećava ka Požarevcu - em je mnogo vozila em svi voze kao da su pokrali sve te automobile pa moraju da beže. Na tom potezu dočekuje nas poslednji kratak uspon kod sela Majlovac u dužini od oko 2km. Od Majlovca sledi poduži blag spust dovoljan da bicikle poteramo 30-35 km/h. Na ovom delu puta vozila zaista mnogo brzo idu... što je mnogo, mnogo je. Šta ti je Srbija, svi negde jure a niko ništa ne stiže da završi. Nedugo zatim stižemo do nadvožnjaka gde se sestra odvaja od mene ka Kostolcu. Ona do kuće ima još oko 5km a mene čeka još nekih 30-ak km do kuće. Dalje odatle nastavljam sam - od kuće sam krenuo sam pa ću sam do kuće i doći.

  Tih 30-ak km premotao sam onako brzinski, ionako je već oko 18,30h i nema se više šta tražiti na biciklu. Tura se privodi kraju i tu sam bio u onom fazonu "dosta je bilo". Kući me čekaju žena i ćerka i to mi u tom trenu postaje važnije od Karpata, Rumunije i bicikla uopšteno.

   Konačno oko 20h stižem pred kuću gde me dočekuju žena i ćerka. Tura se ovde završava, a ova priča će ovde stati privremeno do dolaska neke nove ture. Ima tu neke draži po završetku svake ture bez obzira da li je dvodnevna ili višednevna. Sredjuju se utisci i što je najvažnije razmišlja se o novoj turi.

 Tokom ove sedmodnevne ture prešli smo 1024 km sa provedenih 58 sati na biciklu. Pri tom smo popili više desetina litara vode, pojeli gomilu sladoleda, iscedili nekoliko litara znoja i sjajno se proveli.

 Transfagarašan je izuzetna destinacija koju treba posetiti bez obzira na vrstu prevoznog sredstva. Mi biciklisti i motociklisti bi trebalo da budemo zahvalni pokojnom lideru Rumunije Nikolaju Čaušeskom jer je učinio jednu jedinu pravu stvar... napravio nam je Transfagarašan.



 

  Za kraj poneka informacija za sve Vas koji nakon čitanja ove priče odlučite da se uputite ka Transfagarašanu (a nadam se da hoćete):

 - Cene namirnica uglavnom su iste kao u Srbiji.

- Svi koji dolaze iz Centralne Srbije moraju ići na skelu u Ramu kako bi prešli Dunav ukoliko žele da udju u Rumuniju u Kaludjerovu. Skela ide u 9h (na net-u se može naći red vožnje koji varira zavisno od meseca u godini). Cena po osobi je 300 dinara. Osim skele u Ramu može se ići preko Smedereva i Kovina ka Beloj Crkvi.

- Ako odaberete rutu preko Sibinja očekujte od Sebeša izuzetno frekventan saobraćaj. Postoji alternativni pravac ka Petrošaniju koji od Hatega vodi severnom padinom Karpata.

- Iako je članica Evropske unije platežno sredstvo u Rumuniji su leje koje možete dobiti u menjačnicama. Za jednu Evropsku valutu koju vam skoro niko neće primiti dobijate približno 4,2 leje.

- Na putu do Sibinja prodavnice su retke... negde se može desiti da vozite po 60-70 km bez ičega pored puta pa je neophodno imati zalihu hrane bar za 1 dan.

- Na južnoj strani Karpata ima čestih kampova a ima i dosta pogodnog mesta za šatorovanje u odnosu na sever.

- Mobilna telefonija u Rumuniji skupa je kao vatra: SMS je oko 50din, a razgovor sa Srbijom oko 250 din/minut.



 

 Fotografije sa ture

 

 

Snimak spusta sa Transfagarašana



Učesnici:

Tansfagarasana_041  Tansfagarasana_042

                   Biljana Milovanović Ilić                                             Igor Jerosimović


 

Autor: Igor Jerosimović