Prethodno veče nismo uspeli da se smestimo u obližnjem kampu, ali smo zato našli sasvim prigodnu, za tu priliku, livadu. Mirno, tiho, bezbedno... skoro bezbedno, jer u Češkoj divlje kampovanje nije dozvoljeno, i velike su kazne. Ipak jutro je bilo prelepo, i nismo se bunili uopšte za ovakav smeštaj. Samo nas je malo mučilo pitanje, šta ćemo sve uspeti danas da obiđemo, šta ćemo pronaći, blizu čega ćemo biti a nećemo videti? Hm... više od jednog pitanja...

 Zamak Hruba Skala smo relativno lako našli. Osnovan je 1353, ali današnji izgled datira iz devetnaestog veka. Deluje kao da neko u njemu živi, što je na neki način i tačno. Sada je tu i hotel i restoran. Sa velike terase se pruža fenomenalan panoramski pogled, u kome smo uživali iz sve snage. 

 I tako dok lagano, a nekada i ne baš lagano pedalamo nacionalnim parkom Češki raj u daljini nam se ukazuje dvorac Trosky, ili ono što je od njega ostalo. Nad celom dolinom se izdižu dve kule i stene na koje se oslanjaju. Dugo ovo možete gledati pre nego što uopšte krenete uzbrdo ka njima. Posebno ako malo omašite put. Dvorac je sagrađen u periodu 1380-1390 god. Ima dosta burnu istoriju, ali je i jako fotogeničan, što pokazuju fotografije ispod.

 Po završetku posete ostacima tvrđave Troski, nastavljamo naš obilazak ovog nacionalnog parka i da je toplije možda bi se i okupali u jezeru, malo pre posete zamku Kost. Sam zamak nam se jako dopao, jeste turistička destinacija ali neke gužve nije bilo. Pokušaj popunjavanja šupljina jednog biciklističkog želudca onom količinski jadnjikavom ali ukusnom kobajom je doživeo totalni fijasko. Pivo je naravno uvek prijalo, ali najviše je prijao sam dolazak ovde ipak. Nekako kada nahranite dušu, malo toga je više potrebno.

Ah te Pardubice... koliko li smo puta otišli iz njih i vratili se... Ali nekako tako nam se nametnula logistika ovog putovanja. Iz Beograda u Prag pa u Pardubice... Iz Garmiša u Minhen, pa u Prag, pa u Pardubice... sa severa Češke na putu za kući opet su bile Pardubice... tako da se eto mesto za koje ranije nismo znali ni da postoji, urezalo vrlo ubedljivo i trajno u naše sećanje.