Koliko smo na takvoj lokaciji bili poželjni gosti nismo znali, pa je tog jutra počela jedna od najranijih vožnji na turi. Nije nam smetalo, i lepo nam je išlo, a onda je kišica odlučila da to sve prekine. Eh kišica, daleko je to bilo od kišice, pljusak koji nije imao nameru da prestane. Eto suđeno nam je i da upoznamo mesto Polubnu i da tu provedemo više vremena nego što smo želeli. 

 Pronalazimo jedan fin pansion, vlasnica Dana Slaninova (bilo je lako zapamtiti prezime) nam daje čak četvorokrevetnu sobu. Sve je u drvetu, onako prijatna domaća atmosfera, vidi se da je akcenat na tradicionalnosti, ali to nam bas i odgovara. Da malo i to upoznamo. Nema nam druge, prinuđeni smo na lenčarenje, stvarno nije imalo smisla po tom pljusku vrteti pedale, a ni razloga. Samo nam je eto smetalo, jer nas sprečava da upoznajemo ovu lepu zemlju. 

 U neko doba dana padavine prestaju, i izlazimo da napravimo neki krug. Imali smo čak i zamisao da malo uđemo u Poljsku. To je tu blizu... 

 Ma lepa je to bila zamisao, ali smrzli smo se najstrašnije, i posle nekog vremena odustajemo, ali bar smo je videli. Na slici ispod, reka Jizera, a sa desne strane Poljska. Bili smo bez rukavica, prsti od hladnoće su boleli, i vraćamo se u topli pansion...

 

---