FoTo Galerije

1810.jpg

Š.L.A.G.

Švajcarska, Lihtenstajn,

Austrija, Nemačka


  0130_1_juhor.jpg

Južna Šumadija


zd_250.JPG

Uskršnja

neočekivana tura


  0270.JPG

Gvozdena kapija


 

IMG_7519_c.jpg

Čenejski salaši


Indeks članka
ChEShKANjE POSLE S.L.A.G.-a
Strana 2
Strana 3
Strana 4
Strana 5
Sve strane
030_resize.jpg  Skoro da smo zaboravili na ovo ali, još u maju te davne 2009. godine nakon ture po Alpima, nismo žurili sa povratkom. Cedili su se poslednji dani viza i trebalo se nekako uglaviti u tih par dana na najbolji način. Danas ovo više nije važno jer su vize smaknute, ali tada je na to trebalo obratiti pažnju. Uglavnom, naši drugari iz Česke i saborci sa Alpa, Robert i Nenad, predložili su nam da odemo na sever, do grada Libereca, odakle ćemo provozati planinskim vencem Jizerske Hory, obići oblast Česki Raj, kao i baciti koji pogled na Česke dvorce u toj oblasti.
 Cela Češka je biciklistički trasirana. To nisu kao u Švajcarskoj staze namenjene isključivo biciklu, već samo poželjni pravci manje prometnim putevima, što je opet dobar posao. To ne znači da biciklističkih staza nema, ali one ne dominiraju kao u zemljama iz kojih smo se tada vratili. 

 Četri dana smo manje ili više uspešno sledili te table i pogađali mete do kojih su vodile, da bismo se petog vratili u Prag na čijim ulicama smo proveli sledećih 24h i onda onako poletni od umora doleteli Lastom u Beograd.   Ovo je malo podsećanje na to…


 U ranim jutarnjim časovima napuštamo Pardubice, malo ali jako lepo mestašce. Baš fino što je Robert "izabrao" ovo mesto za svoj gastarbajterski život jer teško da bi ikada ovde došli. I onako na početku ovog putopisa, koji će ipak biti više u slikama, da iskoristim da se još jednom zahvalim Nenadu oko angažovanja da bi se sve ovo realizovalo, i Robertu kao domaćinu, kod koga smo u više navrata svraćali tokom ove ture. Pa da krenem redom... Za sve nacionalne parkove u ovoj zemlji turističke karte, jako lepe i jako detaljne je moguće kupiti i u lokalnom hipermarketu. Tako da smo uz instant picu, fenomenalni čudni grubohmleti senf, ćeške sireve, hleb i još koješta kupili i kartu koja obradjuje deo koji planiramo da upoznamo.

 Gotovo u sve vozove u Češkoj je moguće smestiti bicikl, U nekima, kao na slici dole, postoje ovakva mesta pored vrata za ulazak u vagon, a u nekima predajete bicikl tetama koje su zadužene za kargo teret. Izgleda su svugde u Evropi vozovi vrlo kulturan i prijatan vid putovanja. Sasvim je normalno da ujutro krenete na izlet vozom, da za sat-dva stignete do destinacije koju ste želeli, uređenim / trasiranim stazama biciklirate ili planinarite i nekim večernjim vozom se vratite. Ako želite da izlet potraje ceo vikend tu je veliki broj jako prijatnih i ne skupih pansiona. 

00.jpg01_Liberec.jpg

  Liberec, naša prva destinacija. Lagana vožnjica po gradu, upoznavanje arhitekture i neke lokalne kloparnice. Bicikl je jako praktično sredstvo za brzi obilazak grada, u šta smo se po ko zna koji put uverili.

02_Liberec.jpg
03_Liberec.jpg

 Izuzetno prijatna arhitektura, lepo uređen glavni trg... fino, ali hajdemo mi u planine. Prvo su nam na putu Jizerske Hory. Naziv je od reke Jizera koja je jednim delom prirodna granica sa Poljskom.

04_ka jezerskim planinama.jpg
 Ah taj svet koji neguje sport... izuzetno često nailazimo i na ovakve table, na putokaze, negde imaju i dve varijante, zimsku i letnju. Naime sve ove staze koje smo biciklirali, zimi su namenjene skijaškom trčanju (Langlauf)
05_jezerske_planine.jpg

 Iako ova zemlja nema neke velike vrhove, izuzetno je brdovita, i da se sa recimo 300mnv popnete na 1000mnv savladaćete često i visinsku razliku od preko 2000m. Non stop je neko goredoliranje...

06_jezerske_planine.jpg
07_jezerske_planine.jpg

 Staza se sužava, i tamo negde u daljini je vrh Jizera (1122m). Bicikle krijemo u neko žbunje, kamufliramo se u planinare, i penjemo najviši vrh češkog dela masiva Jizerske Hory. Pored samog vrha smo zatekli i planinarski dom, i bio je domaćin unutra, ali za neko posećivanje i druženje nismo imali vremena...

 I eto nas kako uspešno poziramo, pravimo fotkice okoline za sećanje....

08_jezerske_planine.jpg
09_jezerske_planine.jpg
10_jezerske_planine.jpg

 Posle Alpa stvarno ne možemo da kažemo da smo bili nešto impresionirani ovim prizorima, ali sada kada je prošlo dovoljno vremena, shvatamo da su ovi krajevi itekako bili vredni naše posete.  E sad iako je ovo jedna vrlo uređena zemlja, javlja nam se problem smeštaja. Naravno da smo planirali da što je moguće više kampujemo na divljaka, gde nađemo zgodno mesto. Pansiona ima, ali treba najaviti ranije, ili su puni, ili su domaćini otišli kući.  Uveliko je pao mrak kada smo našli jedno skrovito mesto u nekom parkiću, odmah iza spomenika nekim borcima toga kraja, ispod jelke, a pored potoka....