25.02.2011. Krenulo se sa "Norveskom". Toliko trubili o tom putu a nema putopisa na sajtu. E pa eto putopis nastaje lagano, i biće sve vreme postavljanja uključen tako da kad ste dokoni možete da pogledate, pročitate... šta god...
20.11.2011. Postavljeni neki novi linkovi... Fotopic već nekoliko meseci ne radi, pa su ovi linkovi privremeno ugašeni
13.11.2011. Boban i Okac na svojim lađicama su plovili Dunavom, Tisom i Banatskim kanalima. Pa evo i dnevnika koji je uredno vodio kapetan prvopomenutog plovila...
24.05.2010 -Postvaljen putopis sa biciklističke ture do i po Rumunskom nacionalnom parku;
17.05.2010. Da li je dosadna jesenja kiša krivac, ili nesto drugo... kako god, od postojanja Beogradac sajta se nije dogodilo da pocetkom radne nedelje osvanu čak 4 price. 3 Planinarske: Velebit, Prenj, Uvac i jedna biciklistička koja već neko vreme čeka: Ovčarski dani; Kiša će kažu padati cele nedelje, pa uz kaficu lagano, srrrk...
10.04.2010 Postavljena je galerija sa jednog Indokineskog putovanja... 207 fotkica iz Tajlanda, Kambodže, Malezije i Singapura... pogledajte
Staze i Bogaze, nove strane na internet nebu brdovitog Balkana. Početkom novembra počeo je sa radom sajt Staze i Bogaze, baza planinarskih trekova Balkana. Ovaj projekat je nastao iz želje da se stvori baza znanja od koje ćemo svi mi imati koristi. Molimo Vas da date doprinos slanjem opisa staza, fotografija i GPS trekova... Izvolite na staze i bogaze
Trening i ishrana - U ovom delu sajta, sada već ima dosta tekstova i vrlo su korisni. Namenjeni su pre svega biciklistima rekreativcima i planinarima, grupacijama gde zasigurno ima najviše greški u treningu, ako treninga uopšte i ima. Često se u planinu ide totalno nepripremljen, a organizam posebno srce, sve pamti...
Galerija - s obzirom na predele i količinu fotografija, uloženi trud i svašta još nešto, ovo je zasigurno deo sajta koji treba posetiti i posećivati...
Beogradac Dobro došll
FRUŠKA GORA, tanka pa dugačka, kraj Dunava drema kao mačka. FRUŠKA GORA, kao hleb iz peći od svih drugih i lepši i veći. FRUŠKA GORA, ko postelja prava, na njoj noću pola Srema spava. (Dušan Radović)
E sad, o Fruškoj Gori, ali malko drugčije. Posle spominjanja Fruške Gore, dođe mi ideja da i ja malko opišem gde, kada i kako smo se vozali po istoj. Malopre upitah brata (Miloša) kako sve ovo da napišem, te ne znam kilometražu, te ne znam gde smo sve tačno bili i kojim smo putevima tamo stigli itd. A on ce meni ''ma ništa, samo ti piši, uvek je zanimljivo kada se čita opis ture iz ugla nekoga - i on se tu nesto napriča, poenta je da je hteo da kaže ''nekoga ko nema pojma o većim vožnjama''.
Od momenta kada sam kupio čamac sa kabinom koji bi mi u kakvom-takvom konforu omogućio boravak na vodi više dana, sanjao sam o plovidbi kanalima. Prvi deo plovidbe kanalima mogli ste da vidite i pročitate na ovom sajtu. Tim putem su bili obuhvaćeni reka Dunav uzvodono od Beograda, Tisa do Bečeja i onda prelepi bački kanali. Ipak, kod mene je ostala čežnja za obilaskom drugog dela magistralnog kanala Duna-Tisa-Dunav-banatskog. I bio sam čvrsto rešen da taj san dosanjam, pa makar i sam. Nisam precizno znao kada, ali to je moralo da se desi. I desilo se. Uživajte...
I tako, avgusta meseca godine dvadeset-desete realizovana je ekspedicija planinarskog društva „Radnički“ na najviši vrh zapadne Evrope - Monblan. (Mont Blanc 4807mnv). Ekipa mala ali odabrana, posle upornih treninga i rešavanja problema koji su joj se nametali, kreće put Francuske želeći samo jedno, a to su bile dve stvari: Popeti se na vrh; Preživeti; Uživati! (prim.ured.)
Krenuo sam, tako, nedavno, natovaren po propisu, na prvu višednevnu vožnju posle dužeg vremena. Bicikl nosi, osim mene, dosta stvari potrebnih za kvalitetno provedeno vreme u prirodi: šator, vreću za spavanje, primus, garderobu, seksi časopise, sabrana dela Fjodora Dostojevskog i da ne nabrajam, sve što može zatrebati biciklisti na njegovom, punom neizvesnosti, putu. Rano je jutro, sunce sija punom snagom, dan pred Prvi maj. Poručio sam lepo vreme za ova četiri dana, nadam se da će me dobavljać ispoštovati, da se poslužim zemunskim rečnikom, i da nećemo imati neprilika, u meteorološkom smislu.
Kada proleće najzad dođe i kada se slučajnom putniku ukaže nekoliko slobodnih dana u vidu prvomajskih praznika, iz godine u godinu se nameće pitanje: kuda? Njegov izbor će biti uslovljen onim što priželjkuje u predstojećoj sezoni: ako želi prekookeansku plovidbu, za Prvi maj verovatno će otići na more, ako je u planu vrh od šest hiljada metara popeće će se na visinu od bar dve hiljade, ako sanja o Amazoniji skoknuće do Perućice, a ako čezne da se pridruži nekom od pustinjskih karavana, pešačiće po Deliblatskoj peščari. Tako to rade pravi slučajni putnici. A neki drugi, više tumarala i lutalice nego ’slučajni’ a kamoli putnici, odu tamo gde ih prvi prvomajski povetarac odnese. 
Posebnih dana u godini mesta u blizini velikih gradova ožive u ritmu koji odjekuje nadaleko, privlačeći putnike i goste poput magičnog prizivanja tam-tama. Za te dane stanovništvo se priprema mesecima, a neretko i cele godine. Tradicija naselja uz Dunav, Savu i ostale reke su takmičenja u pripremanju ribarskih kotlića, u vinarskim krajevima poput Smedereva i Vršca slavi se berba grozđa, u gradićima i selima gde većinu žitelja čini nacionalna manjina isčekuju se „Dani mađarskog gulaša“ i ostalih domaćih kuhinja, a brine se i o očuvanju obicaja od kojih se neki baštine još od paganskih vremena, poput kikindskih „Dana ludaja“.
U Hrvatsku sam se zaputio iz Češke u posetu Robertu i njegovoj ženi. Robert je naš saborac sa Š.L.A.G. putovanja, živeo je u Češkoj par godina; tamo smo se i upoznali, a zajedno smo prokrstarili Češku biciklima. Nismo se videli otkako se on vratio u Lijepu svoju, i sada smo planirali da moju posetu Zagrebu produžimo i dopunimo planinarenjem na Velebitu. Zapravo ja sam bio toliko zagrejan za Velebit da je tačnije ako kažemo da smo to planinarenje dopunili posetom Zagrebu. Na put krećem sa još dvoje Čeha, njegovih bivših kolega sa posla.
Rano Septembarsko jutro 5 h , posle odmora od puta u malom Hercegovačkom mestu Konjic u dolini Neretve, i kafe sa ratlukom u lokanom kafiću koji verovali ili ne radi od ranih jutarnjih sati, i ako nisu znali da dolazi grupa planinara u njihov kraj, krećemo kamionom prema Prenju. Starim kamenim putem posle nekih pola sata vožnje kamion nas izvozi do kraja puta gde dalje nastavljamo našu avanturu po planini. Na prvi pogled, planina kao i svaka duga. Skoro da smo zaboravili na ovo ali, još u maju te davne 2009. godine nakon ture po Alpima, nismo žurili sa povratkom. Cedili su se poslednji dani viza i trebalo se nekako uglaviti u tih par dana na najbolji način. Danas ovo više nije važno jer su vize smaknute, ali tada je na to trebalo obratiti pažnju. Uglavnom, naši drugari iz Česke i saborci sa Alpa, Robert i Nenad, predložili su nam da odemo na sever, do grada Libereca, odakle ćemo provozati planinskim vencem Jizerske Hory, obići oblast Česki Raj, kao i baciti koji pogled na Česke dvorce u toj oblasti. |  Svi mi starimo i sve dok neko ne otkrije eliksir života, neko pre, neko kasnije počinje da oseća posledice godina. No, koliko je taj pad neminovan? I šta je to što možemo učiniti kako bi se umanjile posledice starenja? Istina je da većina sportista koji godinama treniraju dostiže vrhunac pre svoje 35 godine starosti, dok od tog doba kreće polako silazna putanja, ali to ne znači da je nemoguće poboljšati performanse i u srednjim godinama. Kako? |